Термин Метохија негира то да су Албанци староседеоци на простору Косова и Метохије и зато на све начине покушавају да га избаце из употребе!
Албанци у употреби термина „Метохија“ данас виде пркосно и отворено негирање државности Косова. Са друге стране, за Србе је име Метохије постало питање идентитета. У брисању ове речи из назива покрајине, 1968. године, виде најаву периода дискриминације и свих невоља са којима су се суочили. Данашњу забрану те речи доживљавају као негирање српског идентитета читаве територије.
Термин „метох“ се користио, у Средњем веку, да означи и власништво манастира над једним или више села, црквом или шумом. У документима је присутан и термин „метохијски човек“, за људе који живе на манастирским имањима. За целокупно манастирско имање чешће се користи облик у множини – метохија.
Тако се Дечанско властелинство у повељама назива метохијом, помиње и метохија Светих арханђела или Призренска метохија, која се односи на властелинство саборног храма призренских епископа – Богородице Љевишке. Хиландарска имања су била подељена у групе које су се такође називале метохијама.
Тако су, на пример, села источно од Пећи чинила Крушевску метохију, а села у призренској равници Хочку метохију са седиштем у Великој Хочи. Богородица Хвостанска код Пећи (данас у рушевинама) имала је своју метохију у Хвосну (простору око данашње Пећи и Истока).
Отуда се у црквеној употреби развила пракса да се шири простор од Пећи до Призрена географски назива „Метохија“, управо због бројних манастирских метоха или метохија, које су се овде налазиле у средњем веку (посебно у периоду од 12. века до коначног пада под Османску царевину средином 15. века). Манастирске метохије, као нпр. Дечанска (чије се међе детаљно помињу у Дечанској оснивачкој повељи Св. Краља Стефана Дечанског 1330.год, протезала се чак и на просторе данашње северне Албаније (до реке Валбоне) и простор око Плавског језера у Црној Гори.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
