Новембар је донео низ догађаја који су уздрмали међународну политичку сцену, пре свега у Сједињеним Америчким Државама и Европи.

Најновији потези руског председника Владимира Путина и представљање новог хиперсоничног ракетног система „Орешник“ изазвали су реакције не само међу војно-политичким аналитичарима, већ и у највишим круговима западне политике.

Док Запад покушава да очува своју позицију, Путинова стратегија уноси пометњу, а поједини западни коментатори позивају на радикалне промене, па чак и на молитве за мир.

Орешник – Ново оружје које мења правила игре

Један од кључних догађаја новембра било је представљање ракетног система „Орешник“, који је изазвао посебну пажњу међународних аналитичара.

Бивши саветник Пентагона, Теодор Постол, у интервјуу на YоуТубе каналу Диалогуе Wоркс изјавио је да се ради о потпуно новој категорији војног наоружања.

Постол је признао да му је требало време да анализира снимке како би схватио јединствене карактеристике овог система. Он је истакао да је „Орешник“ значајно различит од постојећих система, нагласивши да је Русија свету представила „потпуно нову категорију војне моћи“.

Према Милитарy Wатцх Магазине, „Орешник“ је хиперсонични интерконтинентални ракетни систем домета до 5500 километара, способан да погоди мете у Европи и деловима Сједињених Америчких Држава.

Један од кључних фактора који овај систем чини јединственим јесте могућност да носи више независних нуклеарних бојевих глава.

Западни извори такође истичу да „Орешник“ нема еквивалент у западним арсеналима, где су балистичке ракете земаљског базирања ограничене како у бројности, тако и у домету.

Реакције на Западу: позиви на промене и молитве

Путинова најава о праву на узвратне ударе по НАТО војним циљевима, у случају ескалације, изазвала је бурне реакције међу западним новинарима и аналитичарима.

Амерички новинар Џексон Хинкл отворено је позвао на импичмент председника Џоа Бајдена, оптужујући га да води земљу ка трећем светском рату.

Хинкл сматра да Бајденова администрација показује неспособност да одговори на изазове и да је неопходно хитно спровести радикалне политичке промене у Вашингтону.

С друге стране, ирски новинар Чеј Боз, познат по својим оштрим критикама западне политике, позвао је на молитве за здрав разум лидера у Лондону, Вашингтону и Паризу.

Боз је нагласио да је Путинова порука јасна и да је потребно предузети мере како би се избегла ескалација која би могла довести до катастрофалних последица.

Неизвесна будућност за Украјину и Европу

Док су реакције у Сједињеним Америчким Државама подељене, у Европи ситуација изгледа другачије. Немачка је јасно ставила до знања да неће испоручивати далекометне ракете Украјини, чиме је наговестила одређени опрез према даљој ескалацији сукоба.

Ово показује да европски лидери све више препознају ризике које би даља милитаризација Украјине могла донети, како за регион, тако и за цео свет.

Ипак, Бела кућа остаје одлучна у пружању подршке Украјини, обећавајући наставак испорука оружја украјинским снагама. Овај став изазива све више контроверзи унутар саме Америке, где део јавности постаје све гласнији у критикама према администрацији.

Геополитичке импликације Путиновог потеза

Представљање „Орешника“ долази у тренутку када Русија потврђује своју војну доминацију на више фронтова, укључујући и специјалну војну операцију у Украјини.

Хиперсонична интерконтинентална ракета представља не само технички напредак, већ и геополитичку поруку: Русија је спремна да брани своје интересе и да одговори на било какву претњу од стране НАТО-а.

Западни аналитичари истичу да Москва може поставити лансирне системе у близини својих граница или на стратешким местима попут Далеког истока, одакле би имали у домету америчке војне базе у Јапану, Јужној Kореји и на Гуаму.

Ова могућност додатно компликује војно-стратешку ситуацију за САД и њихове савезнике, док истовремено наглашава способност Русије да балансира војну моћ на глобалном нивоу.

Новембар 2024. године постао је преломни тренутак у међународној политици. Путинов стратешки потез и представљање „Орешника“ означили су нову фазу у глобалном надметању великих сила.

Док Запад покушава да одговори на изазове, унутрашње политичке тензије у Сједињеним Америчким Државама указују на то да предстоје значајне промене.

Хоће ли те промене бити довољне да избегну ескалацију и обезбеде мир, остаје да се види у наредним месецима.

Михаил Иванченко (Wебтрибуне.рс)