Љубомир Љубо Милош био је рођак Макса Лубурића, који га је поставио за команданта логора у Јасеновцу. Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочни манијак и садиста.
Милош је лично био одговоран за безбедност хрватског политичара Влатка Мачека током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942. Једном га је Мачек питао да ли се плаши божје казне за злочине које је починио у логору. Милош му је одговорио:
„Немојте ми ништа говорити. Знам да ћу за све што сам починио у паклу горети. Али ћу горети за Хрватску.“
Од стране логораша, Љубо Милош је био упамћен као крволочни манијак и садиста. Тукао их је кундацима док су стајали у стројевима. Пуцао је увек на већу групу како би их што више поубијао.
Милош је почетком 1942. премештен у логор Ђаково, али се вратио у Јасеновац и преузео дужност заповедника логора у пролеће. Чинило се да се такмичи са осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца.
Често се облачио у белу одећу и претварао се да је лекар пред болесним таоцима. Понекад би таоце који су молили да буду лечени саслушао и потом их заклао. Углавном је то радио на јеврејима, којима је поред грла, резао ребра и отварао стомак, што је називао „ритуално клање Жидова“.
Сведок Милан Флумиани је изјавио:
Тек што смо стигли, нас седамнаесторица, у Јасеновац у логор, усташе су нас млатили кундацима и довели до „Циглане“, гдје је Милош Љубо имао постројене већ двије групе, док смо ми приступили као посебна трећа група.
Маричић је питао Љубу Милоша: „У кога да најприје нишаним?“, а Милош је одговорио: „Гдје их има више“, и уперили су оба стројне пушке на ону четрдесеторицу из прве двије групе и све их постријељали.
По том је питао првог из наше групе, зашто је дошао овамо, а кад је овај одговорио, да је крив зато што се родио као Србин, убио га је на мјесту.
Онда је издвојио адвоката Лауфера из Загреба те га упитао шта је он, а кад му је овај одговорио шта је, позвао га је овако: „Ја адвокате јако волим, дођи ближе“ – и одмах га је убио.
Код трећега је установио, да је лекар из Загреба, те му наложио да прегледа ону двојицу и установи јесу ли већ мртви.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Кад је овај лекар потврдио да јесу, обратио се на четвртога и сазнавши да је и ово један лекар „опростио“ је цијелој „групи“. Кад је Љубу Милоша захватио луђачки нападај, зајашио је коња и тјерао га касом по цијелом логору, пуцајући на групе заточеника, којима није успјело да се праводобно негдје сакрију.
Тај погибељни луђак имао је у заповједништву логора собу, коју је уредио као некакву „амбуланту“. Навукао је сам дугачку бијелу лекарску кецељу и послао усташког стражара у жидовску бараку с поруком, да сваки Жидов, који је болестан, може доћи на лекарски преглед. Кад је жртва дошла у ту „амбуланту“, поставио ју је Милош уза зид те јаким замахом ножа разрезао грло, пререзао ребра и распорио трбух. Он је ту „операцију“ називао: „ритуално клање Жидова“, те се њоме, како вели свједок Риболи, јако поносио.
Када га „захвати“ лудачки напад, умео је да зајаше коња и да са њега пуца на логораше.
Хапшење
После рата, открили и ухапсили су га оперативци УДБ-е, са којом је касније сарађивао и одавао позиције осталих усташа, што је довело до многих хапшења. После краћег суђења, погубљен је на вешалима 1948. године.
У филму Дара из Јасеновца, где га игра Богдан Богдановић, је остао упамћен по сцени када стреља жене и децу који стоје у реду за храну.
