Не забрињава мене чињеница што постоје паразити, лажови и политички крпељи попут Маринике Тепић, то је основно начело демократије и плурализма, појмова који нису постојали у речнику власти док су њени „јахали“ Србијом. Мене, међутим, забрињава чињеница да такви имају подршку „дубоке државе“, медија и амбасада, а да сам државни апарат неретко поклекне под њиховим притисцима.
Тако сам, рецимо, ја провео 53 дана у притвору невин, а они који су пред камера тукли новинарке, нападали председништво, заузимали институције, гађали мишем народне посланике или окупирали РИК, шетају слободно и без пријаве – каже новинар Томо Ловрековић који је правоснажно ослобођен оптужбе за физичко угрожавање текстом (!?!) народне посланице Маринике Тепић о чему је epancevo.rs већ писало.
Он истиче како његов случај не би био толико битан, да не показује немоћ државе и чињеницу да је, како наводи, „жута неман чија је Тепићева слика и прилика“ демонтирана само из фотеља, али да они и даље суштински имају власт.
Мислите ли да је нормално да ми тужилац, док ме полиција из притворске јединице доводи на рочиште сам зато што сам у тексту критиковао миљеницу одређених амбасада, у неформалном разговору, са осмехом каже „ја уживам у овом процесу“? Или да ме поједини инспектори, у истом таквом „ћаскању“ наговарају да за све окривим неке чланове породице Вучић, високе функционере СНС-а или Мишу Вацића и све ће бити у реду? Очигледно је да „жути“ и даље држе полуге моћи, од тужилаштва, преко полиције, медија, културних картела… – истиче наш саговорник и додаје да би, када би правосуђе било независно, уместо њега због критике, иза решетака била сама Тепићева због бројних злоупотреба, корупционашких афера и пљачке на сваком кораку, каже Ловрековић.
Он такође напомиње да, иако због бахатости Маринике и амбасадора који су дириговали његово привођење, има законско право на то, неће узети предвиђену законску одштету за 53 дана које је противправно био одвојен од трудне супруге и слободе.
На тај начин бих постао саучесник Маринике Тепић у оштећивању буџета Србије. То је, управо, кључна разлика између ње и већинске, часне Србије које се гнуша и ње и њеног најновнијег партијског шефа, премда многи тврде да има још по коју улогу у њеном животу. Наиме, њима је пљачка и уништавање буџета навика, а нама је чување истог обавеза. Зато смо два света – закључује наш саговорник.
