Министар правде Ненад Вујић изјавио је да се врховни јавни тужилац Загорка Доловац оглушила о Устав, јер се није појавила на седници скупштинског Одбора за правосуђе, на којој су разматрани извештаји о раду које је доставило Врховно јавно тужилаштво и навео да скупштина може да покрене поступак разрешења Доловац ако се она не појави ни на пленарној седници парламента.
По Уставу, како је истакао, надлежност је скупштинског Одбора да разматра извештај врховног тужиоца који је у обавези да поднесе извештај Народној скупштини.
“Одбор и Народна скупштина су надлежни и имају право да разматрају тај извештај, да изнесу свој став. Оно што мене зачуђује је да неко може да себи да за право да ускрати Народној скупштини доношење одлуке да ли ће извештај усвојити или ће га одбити, као и чињеницу да се врховни тужилац није појавио, зато што је Устав јасан и каже да извештај подноси врховни тужилац, а не Врховно тужилаштво. Она (Доловац) се фактички оглушила о Устав“, рекао је Вујић за К1 телевизију.
Он је појаснио да није прописана санкција за такав поступак врховног јавног тужиоца, али да уколико не дође на пленарну седницу, Доловац наставља да крши Устав и да Скупштина може да покрене поступак разрешења Врховног јавног тужиоца.
Вујић је рекао да скупштински Одбор захтева јасан, недвосмислен извештај и отварање питања о резултатима рада, о транспарентности, аналитичности и о испуњавању обавеза у процесу приступања ЕУ.
“Србија је одлучила да приступа ЕУ и на том путу имамо одређене обавезе у хармонизацији. Једна од обавеза је и адекватан рад и мерење резултата рада тужилаштва. У овом извештају и примедбама Одбора које сам видео, између осталог, стоји да немамо јасне, мерљиве критеријуме и резултате како бисмо могли на адекватан начин да покажемо везано за поглавља 23 и 24“, рекао је Вујић.
На питање шта за врховног јавног тужиоца значи ако извештај не буде усвојен на пленарној седници скупштине, Вујић је навео да се то може упоредити са одбијањем извештаја владе када се, како је појаснио, отвара питање поверења влади.
Према његовим речима, ако би Скупштина одбила извештај на пленарној седници, може да отвори питање поверења врховном тужиоцу и да га постави као посебну тачку дневног реда на скупштини.
У међувремену парламент може упутити Високом савету тужилаштва захтев за мишљење о извештају.
Коментаришући саопштење Врховног јавног тужилаштва у коме се одлука Одбора тумачи као “политички утицај на рад тужилаштва“, Вујић је рекао да се “увек све може прогласити политичким утицајем“ и да по Уставу не постоји могућност да се постављају питања за појединачне предмете, али да се може поставити питање зашто је одређени предмет изгубљен или зашто је вођен поступак за који је изречена ослобађајућа пресуда за коју је Република Србија морала да плати одштету.
“Ми ћемо ову годину завршити са 15 милиона евра одштете које ћемо исплатити као Министарство правде због неоснованог лишења слободе, неуједначене судске праксе и кршења права грађана на суђење у разумном року“, казао је Вујић.
Навео је да је држава у протеклом периоду морала да исплати 43 милиона евра одштете у предмету “stečajna мафија“, као и да је у предмету “ђубретарска мафија“ платила око 37 милиона евра, а у појединим предметима и 30 милиона евра.
Вујић је нагласио да не може улица да суди, али да мора да се води рачуна како се воде предмети, да се процењује могућност успешности.
“У свим земљама западне Европе и Америци се поставља питање зашто сте водили неки предмет толико дуго, зашто нисте благовремено гледали да коригујете оптужницу ако сте видели да ће се то завршити ослобађајућом пресудом. То је нешто што Одбор пита, где је самопроцена, где је број предмета који се завршавају одбацивањем или ослобађајућим пресудама и кроз самопроцену да видимо где су слабости да бисмо избегли ове ситуације“, рекао је Вујић.
Истакао је да није реч о политичком утицају, а да Доловац избегава питање одговорности на које народни посланици имају право да позивају.
На питање о томе да се Доловац никада није обратила медијима и да се тужилаштво оглашава само саопштењима, те да не иступа у јавност када је реч о важним предметима, попут “slučaja надстрешнице“, Вујић је рекао да Закон о јавном тужилаштву прописује обавезу тужиоца и тужилаштва да иступају у јавности и извештавају у одређеним периодима, посебно када су у питању корупција, организовани криминал, насиље над женама, малолетнички криминал.
“To је нешто што јавност занима много више него неке друге ствари. Али, то је ствар процене и не постоји санкција уколико не иступају. Ја сматрам да треба поступати као што поступа главни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду (Ненад Стефановић) који у редовним периодима излази у јавност или када су предмети за које је јавност негде посебно заинтересована. На тај начин јавност упознајете са процедурама и избегавате могућност некаквог спиновања и политизацију“, рекао је Вујић.
Танјуг