Председник Српске лиге Александар Ђурђев затражио је да генерал Ратко Младић буде сахрањен у алеки великана у Београду, уз највише државне и војне почасти, као и да се, уз сагласност породице и у складу са законом, посмртни остаци његове ћерке Ане пренесу са Топчидерског гробља како би отац и ћерка почивали заједно.
„Генерал Ратко Младић није био значајан само за Републику Српску и Војску Републике Српске којом је командовао. За велики део српског народа он је постао један од симбола борбе за српство у једном од најтежих периода наше новије историје. Зато његово последње почивалиште треба да буде у Београду престоници Србије и престоници српства тамо где српски народ сахрањује људе за које сматра да су оставили дубок траг у његовој историји“, изјавио је Ђурђев.
Према његовим речима, држава Србија не сме да се понаша као да је питање сахране генерала Младића обична приватна ствар.
„Говоримо о генералу који је командовао Војском Републике Српске у времену када се одлучивало о опстанку српског народа западно од Дрине. Можете о Ратку Младићу мислити шта год желите, али нико не може избрисати његово место у српској историји нити чињеницу да га већина Срба доживљава као човека који је живот посветио одбрани српства.“
Ђурђев је нагласио да је питање места сахране истовремено и питање државних критеријума и односа Србије према људима које део народа сматра заслужним за његов опстанак.
„Ако су у београдским алејама своје последње почивалиште нашли певачи, глумци, спортисти и бројне друге личности које су оставиле траг у својим професијама, онда је апсурдно уопште постављати питање да ли таква почаст припада човеку који је био генерал и командант читаве једне српске војске. Уз сво поштовање према уметницима и свима који су задужили нашу културу ако је држава сматрала да су они својим делом заслужили највишу друштвену почаст после смрти, онда не видим по ком би критеријуму командант Војске Републике Српске био мање значајан за српску историју.“
„Не тражимо да се било коме одузме његова заслуга. Постављамо много једноставније питање ако национално признање заслужују људи који су деценијама певали пред својим народом, како га не заслужује генерал који је деценијама носио униформу и командовао српском војском? Генерал Ратко Младић заслужује да буде сахрањен уз највише државне и војне почасти.“
Председник Српске лиге подсетио је и на трагедију породице Младић и смрт генералове ћерке Ане у Београду у марту 1994. године.
„Званична верзија њене смрти била је самоубиство, али њен отац ту верзију никада није прихватио и до краја живота је веровао да му је ћерка убијена. Ми сматрамо да трагедију Ане Младић није могуће посматрати одвојено од огромног притиска којем је породица Младић била изложена због улоге њеног оца у одбрани српства. Све недоумице које су деценијама пратиле њену смрт заслужују да буду расветљене до краја. За породицу Младић рат није био нешто што се дешавало само на фронту трагедија је ушла и у њихову кућу.“
Ђурђев је оценио да и околности смрти генерала Младића захтевају одговоре.
„Генерал Младић умро је у Хагу после година тешких здравствених проблема. Његова породица годинама је упозоравала на његово здравствено стање и тражила да му буде омогућено лечење у Србији. То није дозвољено. Наш став је да је генерал Младић практично убијен у Хагу тиме што му није омогућено адекватно лечење које је његово здравствено стање захтевало. Зато сматрамо да Хаг сноси моралну и политичку одговорност за околности у којима је окончао живот и тражимо да све околности његовог лечења и смрти буду потпуно расветљене.“
Према Ђурђеву, постоји и други, веома важан разлог због којег држава мора да преузме одговорност за место сахране безбедност гробног места и спречавање сваког покушаја његовог скрнављења.
„Ана Младић данас почива на Топчидерском гробљу. Сматрамо да би, уз сагласност породице и поштовање свих законских процедура, требало омогућити да отац и ћерка почивају заједно. Али њихово заједничко почивалиште мора бити на месту на којем држава Србија може да гарантује његову безбедност и достојанство.“
„Не смемо бити наивни. Генерал Младић је једна од личности око којих и данас постоје огромне политичке и националне тензије на простору бивше Југославије. Не желимо да се једног јутра Србија пробуди са вешћу да је његов гроб оскрнављен, поломљен или претворен у место нечије политичке провокације. То би било понижење његове породице, али и огромног броја Срба који га поштују.“
Због тога, додаје Ђурђев, надлежни државни и безбедносни органи Републике Србије треба да направе посебну безбедносну процену и обезбеде трајну заштиту његовог гробног места.
„Ако безбедносне службе процене да постоји опасност од скрнављења, држава мора обезбедити стални надзор, па ако је потребно и стражу. Србија мора бити способна да заштити гробове својих генерала и своја места националног сећања.“
Ђурђев је нагласио да Београд за такву сахрану има много дубље значење од административног седишта једне државе.
„Београд није само главни град Републике Србије. Београд је престоница српства. Он припада и Србину из Бањалуке, Требиња, Херцег Новог, Подгорице, Косовске Митровице, Книна и сваког другог места где наш народ данас живи или је вековима живео. Зато човек који је за велики део нашег народа постао симбол једне епохе борбе за српство треба да почива управо у Београду.“
„Генерал Младић и његова породица платили су огромну личну цену. Његова ћерка Ана изгубила је живот у Београду 1994. године, а њен отац је после више од три деценије умро далеко од своје земље и свог народа. Зато сматрамо да отац и ћерка заслужују да коначно почивају заједно, у престоници српства, на месту које ће Србија чувати и поштовати.“
„Историја ће судити свима нама. О Ратку Младићу ће се још дуго писати књиге, водити расправе и давати различити судови. Али нико не може променити чињеницу да је био командант Војске Републике Српске у часу када се одлучивало о опстанку Републике Српске и српског народа западно од Дрине. Србија нема право да се стиди својих мртвих нити да их се одриче онда када више не могу сами да говоре.“
„Зато позивамо државно руководство Србије, Град Београд и породицу Младић да без одлагања започну разговоре како би генерал Ратко Младић био сахрањен у Београду, уз највише државне и војне почасти, а да се, уз сагласност породице, омогући да Ана и Ратко Младић почивају заједно. Човек који је свој живот везао за одбрану српства заслужује да почива у престоници српства. Своји се не остављају ни у рату, ни у затвору, ни после смрти. Србија своје мртве не оставља, а српство своје заслужне не заборавља“, закључио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.