Потекао је из специфичне породице. Чукундеда му је био жртва Сече кнезова 1804. године. Отац (пореклом Пољак) је био лични лекар Краља Петра, кум му је био генерал Божидар Јанковић, тетка Касија Милетић је била добровољна болничарка, ујак му је био генерал Милан Недић, а брат од тетке Димитрије Љотић… Поприлично специфичне историјске личности, захваљујући којима је под потоњим властодршцима комунистима проглашен за издајника, и пронашао се на листи за „одстрел“…
Овај див-јунак је имао само 23. године кад се окончао Велики рат, током ког је лио своју крв за слободу Отаџбине, те био више пута рањен (и на Кајмакчалану), преболио је све ратне болести, а завредио је и више одликовања. Живот ће му се окончати у Паризу, у привременој отаџбини српских емиграната, због опасне упале плућа, коју је задобио након Другог светског рата кад је на обронцима Алпа свој живот спашавао од непрестаног прогона, од стране шефа Титове мисије…
Човек који је пропутовао свет, имао највећи приватни колекционарски музеј, писао неколико романа и путописа, био директор Радио Београда, на крају није имао новца да сахрани своју супругу (којој ћемо посветити посебну објаву). За лечење га је новчано помагао Ђорђе Рош, пријатељ с Војне академије.
15.12.1968. у Паризу, свет живих је напустио човек који се до краја живота држао уверења да је Балканцима живот закомпликовао неко на „несентименталном Западу“.
Драга браћо и сестре, овај човек се звао Станислав Краков
(Да ли је био издајник, процените сами…)