Председник Српске лиге Александар Ђурђев оценио је да Србија треба пажљиво да проучи најновији указ председника Руске Федерације Владимира Путина о заштити критичне инфраструктуре и да, у складу са сопственим уставним поретком и безбедносним потребама, додатно ојача законодавство у области енергетске безбедности и заштите стратешких система државе.
„Русија је овим указом показала како озбиљна држава реагује када се промени природа безбедносних претњи. Данас се државе не бране само на границама. Бране се електране, рафинерије, складишта нафте и гаса, далеководи, телекомуникациони системи, водоводи, железнице, мостови, логистички центри и сва друга инфраструктура без које савремено друштво не може да функционише. Србија мора да извуче поуке из руског искуства пре него што нас нека криза примора да их извлачимо када већ буде касно“, изјавио је Ђурђев.
Он је нагласио да је посебно значајно што руски указ изричито препознаје опасност од напада беспилотним летелицама на критичну инфраструктуру.
„Рат у Украјини показао је колико су се правила променила. Дрон који кошта релативно мало може да угрози постројење вредно стотине милиона евра и да изазове последице за читав енергетски систем. Саботажа, сајбер-напад или физички напад на једну критичну тачку могу да оставе градове без струје, грејања, горива или комуникација. Зато заштита критичне инфраструктуре више није техничко питање једног предузећа то је питање националне безбедности“, поручио је Ђурђев.
Према његовим речима, Србија би требало да размотри додатно законско уређење којим би се јасно утврдила одговорност власника и управљача критичне инфраструктуре, без обзира на то да ли је реч о државном, приватном, домаћем или страном капиталу.
„Ко управља објектом од стратешког значаја за Србију мора да има и стратешку одговорност. Не може право својине бити изнад права државе да обезбеди струју, гориво, воду, комуникације и нормалан живот својих грађана. Ако неко управља критичним системом, а не предузима прописане мере за његову заштиту или није способан да после напада или хаварије благовремено обнови његов рад, држава мора да има законом прецизно уређене механизме да интервенише и обезбеди континуитет функционисања система“, рекао је председник Српске лиге.
Ђурђев је нагласио да руски модел не треба механички преписивати, већ из њега преузети основни принцип да стратешка инфраструктура не може бити третирана као обична имовина јер од њеног функционисања зависи опстанак државе и становништва.
„Србија треба да направи нову, свеобухватну процену своје критичне инфраструктуре од НИС-а, рафинерије, нафтовода и гасовода, преко електрана, хидроелектрана, трафостаница и електромреже, до телекомуникација, водоснабдевања, железничких чворишта, мостова, аеродрома, складишта и великих логистичких система. За сваки такав систем мора се знати ко га штити, од чега га штити, какве су резервне варијанте и за колико времена његово функционисање може бити обновљено“, истакао је Ђурђев.
Он сматра да је неопходно додатно повезивање енергетске безбедности, цивилне заштите, сајбер-безбедности, противдиверзионе заштите и система одбране од беспилотних летелица.
„Не можемо планирати енергетску безбедност само кроз питање колико имамо гаса или нафте. Енергент који имамо, али не можемо да допремимо до грађана и привреде јер је критична инфраструктура онеспособљена, са становишта националне безбедности као да и немамо. Зато Србији треба савремена доктрина енергетске безбедности која ће обухватити резерве, диверсификацију снабдевања, физичку заштиту постројења, сајбер-безбедност, антидрон системе, резервне комуникације и планове за брзо обнављање система.“
Ђурђев је закључио да искуства сукоба у Украјини, напада на енергетску инфраструктуру и све веће употребе беспилотних система показују да државе морају да се припремају за претње које су до пре неколико година сматране мало вероватним.
„Србија не треба да чека да се нешто догоди да би почела да размишља о заштити своје инфраструктуре. Русија је препознала нову реалност и прилагодила јој своје прописе. И Србија мора да делује превентивно. Енергетска безбедност, вода, храна, телекомуникације, транспорт и критична инфраструктура морају бити изнад дневне политике и изнад појединачних корпоративних интереса. Ко контролише критичну инфраструктуру, контролише крвоток једне земље. А Србија мора сама да контролише сопствени крвоток и да буде способна да га заштити у свакој кризи“, закључио је Александар Ђурђев.