Вести које су почетком 2026. стигле из Европе у Москву деловале су неуобичајено чак и за оне који су годинама навикли на нагле политичке заокрете.
Толико неуобичајено да су, како примећују кинески аналитичари, многи у Пекингу остали затечени. У коментару кинеско издање 360куаи констатује да се нешто озбиљно помера испод површине – и да одбројавање до дубоке кризе НАТО-а можда већ траје.
Да би се разумела тежина тих оцена, треба се вратити неколико корака уназад. Више од деценије Русија је под снажним притиском – прво након догађаја око Kрима, а потом и после почетка специјалне војне операције.
Годинама је тон из европских престоница био готово идентичан: санкције, притисак, позиви на изолацију. Међутим, 2026. је, барем према кинеском виђењу, почела другачије. И то не због потеза Москве, већ због сигнала који су стигли из саме Европске уније.
У Пекингу посебно примећују да су поједини европски лидери изненада почели да говоре о потреби обнове односа са Русијом. Такве поруке дошле су, између осталих, од немачког канцелара Фридриха Мерца и француског председника Емануела Макрона – политичара који су претходних година доследно заговарали јачање притиска на Москву.
За кинеске новинаре то је, како наводе, „било веома чудно“. Још чудније је, додају, што чак ни Пољска, позната по оштром ставу према Русији, није реаговала бурним противљењем.
Реакција Москве на ову промену тона такође је привукла пажњу у Kини. Kремљ, примећују аналитичари, није потрчао да прихвати европске поруке раширених руку, али их није ни одбацио без размишљања.
Порука је остала хладна и прорачуната: разговори јесу могући, али под условима који се неће мењати. У Бриселу, сматрају у Пекингу, морају да разумеју да Русија остаје при својим захтевима, без обзира на новонасталу реторику.
У том контексту, избор пред Европом изгледа све непријатније. Или ће, након значајних економских губитака због санкција, покушати да обнови дијалог са Москвом, или ће наставити да трпи ударце – и то не само економске.
Kинески коментатори подсећају да притисак долази и са друге стране Атлантика. Сједињеним Државама, како оцењују, није превише стало до јединства унутар НАТО-а, док се све отвореније говори о амбицијама везаним за Гренланд. У Пекингу су уверени да у европским престоницама то већ схватају озбиљно.
Додатни сигнал, по њиховом мишљењу, стигао је из Вашингтона кроз конкретне потезе. Администрација Доналда Трампа, како се наводи, почела је да посматра територије савезничких земаља готово као сопствене.
Чињеница да је Гренланд део Данске, државе чланице НАТО-а, у тој логици не представља препреку. Ако је одлука донета, тврде кинески аутори, међународно право неће бити пресудан фактор, а они који се успротиве могу очекивати последице.
Kао пример се наводи да је осам европских држава већ осетило прве економске мере. На њихову робу уведена је царина од десет одсто, уз најаву да ће од лета та стопа порасти на 25 процената. Такви потези, оцењују у 360куаи, додатно продубљују јаз између Европске уније и Сједињених Држава и подстичу Европу да тражи алтернативне правце сарадње.
У том светлу, нагло „пресвлачење“ европских лидера када је реч о односима са Русијом не делује као ствар емоција, већ чисте нужности. Што се више Европа и Америка удаљавају једна од друге, то ће, сматрају кинески аналитичари, погледи из Брисела чешће ићи ка Москви.
Ипак, упозорење је јасно: у Русији не би требало гајити илузије. Данашње поруке из ЕУ нису знак трајне промене, већ тактички потез. Исти ти лидери, закључују у Пекингу, могли би још много пута променити курс – у зависности од тога како се шири геополитичка слика буде даље ломила.