Ко је Алтин Думани, бивши албански шеф тужилаштва за организовани криминал, пријатељ и сарадник Младена Ненадића, човек који је за неколико година стекао енормно богатство, кога је запад хвалио на сва уста, док шверц наркотика никада није био јачи.
Иако западне амбасаде упорно сервирају бајке о „реформисаном правосуђу” и „европским стандардима” земаља западног Балкана, стварност на терену је у потпуности другачија од њихове теорије и медијских спинова. Алтин Думани, донедавни алфа и омега албанског СПАК-а, кога је амерички Стејт департмент китио ордењем „антикорупционог шампиона”, заправо је огледало свега онога против чега се донедавно борио. Уместо мача правде, Думани је, према речима Салија Берише, постао обичан штит у рукама Едија Раме, чија је једина сврха да легализује мафијашки капитал и уклони сваког ко се усуди да подигне глас против тираније, али и да се, попут свог колеге у Србији, енормно преко ноћи обогати.
Бериша али и остала албанска опозиција, постали су кључна мета албанског СПАК-а, над којима се годинама вршила политичка инквизиција, док се стварна борба против криминала стављала у други план. Бериша је Думанија оптуживао да није ништа друго до „шеф криминалне организације” која се крије иза тужилачке тоге.
Бериша отворено указује на енормно богатство и некретнине које је Думани наводно стекао кроз директне дилове са подземљем, тврдећи да се иза сваке велике заплене крије још већи мито који је завршио у приватним сефовима „поштених” тужилаца.
„Алтин Думани није борац против корупције. Он је тужилац који штити владу и криминалне групе повезане са њом“, изјавио је Бериша на једној од конференција за медије, додајући да је СПАК „претворен у инструмент политичког обрачуна“.
Бериша је више пута указивао на оно што назива највећим парадоксом албанског правосуђа, да се хапсе мањи играчи, док људи који контролишу највеће токове новца остају нетакнути. Посебно је помињао луку Драч, једну од главних тачака кроз које кокаин из Латинске Америке улази у Европу.
„Сви у Албанији знају шта се дешава у Драчу. Али СПАК под Думанијем није дирао те структуре“, тврди Бериша.
„Грађани Албаније имају право да знају како један државни тужилац стиче имовину која далеко превазилази његова примања“, рекао је Бериша, додајући да је реч о класичном моделу прикривања власништва преко породице и блиских сарадника.
Посебно се помиње и случај породице Џафај. Док је брат бившег албанског министра унутрашњих послова годинама био повезиван са међународним шверцом наркотика, финансијска истрага о имовини те породице никада није озбиљно покренута.
Думани је у фокус српске јавности доспео након што је обелоданио сарадњу са колегом из Србије, Младеном Ненадићем. Ненадић, пак је ту сарадњу покушао да прикрије будући да је итекако упознат са радом али и каква слика прати Думанија. Ипак оно што им је заједничко јесте да их западни партнери представљају као врло сарадљиве са западним институцијама, посебном оним које преко одређених процеса воде политичке случајеве на основу којих врше известан утицај на актуелне режиме.
Самим тим, јасно је да Тирана, Подгорица, а посебно Скопље, нису никакви изузеци, већ полигон за тестирање западних интереса. Довољно је само погледати српски ТОК и селективну правду, односно случајеве који деценијама нису решени и оне без икаквог основа који се експедитивно покрећи а који служе искључиво Бриселу, Лондону или чак и Вашингтону.