„Француску јавност шокирало је сазнање да је више службеника француске владе отпуштено након позитивних резултата на наркотике, откривених током изненадног тестирања чланова кабинета, високих званичника и других запослених који пролазе безбедносне провере. Посебно је забрињавајуће што су неки од тестираних имали приступ изузетно осетљивим државним информацијама. Француски премијер Себастијан Лекорни поручио је да тестирање није организовано само ради давања примера јавности, већ првенствено из безбедносних разлога. Србија из овог случаја мора да извуче поуку и да оде корак даље“, изјавио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.
Он је истакао да би Србија требало да уведе редовна и ненајављена тестирања свих носилаца највиших јавних функција на употребу наркотика и злоупотребу алкохола, али и озбиљне безбедносне провере које би обухватиле зависност од коцкања и клађења.
„Министри, државни секретари, народни посланици, директори јавних предузећа, функционери локалних самоуправа и сви други који располажу јавним новцем, поверљивим подацима и значајним државним овлашћењима морају бити подвргнути највишим стандардима одговорности. Онај ко тражи поверење народа и право да одлучује о судбини државе мора бити спреман да докаже да је здравствено, морално и безбедносно способан да обавља поверену функцију“, истакао је Ђурђев.
Он је нагласио да зависност престаје да буде искључиво приватна ствар оног тренутка када је зависник лице које доноси одлуке у име државе.
„Тада зависност постаје прворазредни безбедносни ризик, јер таква особа може бити подложна уценама, притисцима, корупцији, организованом криминалу и деловању страних центара моћи. Човек који не може да контролише сопствене пороке не може поуздано да управља министарством, јавним предузећем, безбедносним системом или другим важним државним институцијама“, нагласио је председник Српске лиге.
Према његовим речима, посебно је опасна зависност од коцкања и клађења, јер она често води у презадуженост, прикривање финансијских проблема и стварање односа зависности према људима и структурама које могу угрозити самосталност јавног функционера.
„Многи коцкари, када потроше сопствени новац и исцрпе могућност легалног задуживања, почињу да позајмљују новац од зеленаша уз огромне камате. Тиме не преузимају само финансијски дуг, већ улазе у опасан однос потчињености према људима који могу бити повезани са организованим криминалом. Зеленаш не мора увек да тражи само новац. Од функционера може да затражи информацију, услугу, посао, запошљавање, утицај на јавну набавку или заштиту од кривичног гоњења“, упозорио је Ђурђев.
Он је додао да јавни функционер који дугује десетине или стотине хиљада евра више није у потпуности слободан у доношењу одлука.
„Замислите министра, посланика, директора јавног предузећа или високог службеника који због коцкарских дугова дугује новац зеленашима. Једног дана од њега се не тражи само враћање рате, већ да достави поверљиву информацију, утиче на исход тендера, запосли одређено лице, помогне некој фирми, гласа на одређени начин или заустави поступак који се води против људи повезаних са његовим повериоцима. У том тренутку његов приватни дуг постаје државни проблем“, истакао је Ђурђев.
Он је упозорио да криминалне структуре нису једине које могу искористити такву слабост.
„Није искључено да страни обавештајни кругови, преко посредника, дођу до податка да је неки функционер зависник, презадужен или уцењив. Они тада могу понудити новац за враћање дуга, заштиту или неку другу врсту помоћи, а заузврат тражити поверљиве податке, политички утицај или доношење одлука које нису у интересу Србије. Такве службе не траже идеалне људе, већ људе са слабостима које могу да искористе“, напоменуо је Ђурђев.
Према његовим речима, управо због тога се у озбиљним системима безбедносне провере не своде само на питање да ли је неко кривично осуђиван.
„Финансијска презадуженост, необјашњиви дугови, зависност од наркотика, алкохола, коцкања и клађења, као и све друге околности које особу чине подложном уцени, морају бити саставни део процене безбедносне поузданости. Држава не сме да чека да такав функционер преда поверљив документ, намести тендер или донесе штетну одлуку. Задатак безбедносног система јесте да ризик открије пре него што наступи штета“, рекао је Ђурђев.
Он је нагласио да Србија не сме да дозволи да о њеној будућности одлучују људи који могу постати лак плен нарко-картела, коцкарских и кладионичарских кругова, зеленаша, организованог криминала или страних обавештајних служби.
„Не сме се дозволити да неко ујутру одлучује о милијардама динара народног новца, о енергетској безбедности, одбрани земље и поверљивим државним информацијама, а да увече своје дугове, слабости и зависности крије од институција и јавности. Таква особа не представља само лош пример, већ потенцијалну отворену тачку за продор криминалног или страног утицаја у државни систем“, напоменуо је председник Српске лиге.
Он је додао да би све провере морале бити законски уређене, професионалне, редовне и ненајављене, уз поштовање достојанства личности и заштиту осетљивих података, али и уз јасне последице за оне који одбију тестирање или код којих се утврди стање неспојиво са одговорним обављањем јавне функције.
„Српска лига предлаже доношење посебног закона којим би било прописано обавезно и ненајављено тестирање јавних функционера на наркотике и алкохол, као и периодичне безбедносне провере које би обухватиле зависност од коцкања и клађења, финансијску изложеност, зеленашке дугове, необјашњиве новчане обавезе и све друге околности које могу представљати ризик за државу“, рекао је Ђурђев.
Он је оценио да би овим проверама требало обухватити чланове Владе Србије, државне секретаре, народне посланике, председнике општина и градоначелнике, директоре јавних предузећа, руководиоце државних агенција, носиоце правосудних и безбедносних функција, као и сва лица која имају приступ поверљивим информацијама, стратешким ресурсима и великим буџетским средствима.
„Безбедносне провере не би смеле да буду једнократне и формалне, само приликом ступања на дужност. Оне морају бити периодичне, јер неко може постати зависник, презадужити се или ући у ризичне односе и током обављања функције. Потребан нам је систем сталне одговорности, а не једнократна потврда која ће годинама стајати у некој фиоци“, поручио је Ђурђев.
Он је нагласио да би одбијање тестирања или безбедносне провере морало да повлачи озбиљне правне и политичке последице.
„Онај ко тражи поверење народа мора бити спреман да докаже да је достојан тог поверења. Одбијање законито прописаног тестирања или безбедносне провере мора бити неспојиво са обављањем јавне функције. Јавна функција није приватна својина, политичка награда нити средство за лично богаћење, већ највећа обавеза према држави и народу“, поручио је Ђурђев.
„Ако је Француска, након шокантних резултата тестирања унутар саме владе, одлучила да настави са насумичним проверама, онда Србија нема право да затвара очи пред истим ризицима. Код нас би систем морао да буде још обухватнији и да, поред наркотика, укључи алкохол, коцкање, клађење, финансијске дугове и све друге слабости које функционера могу претворити у туђег дужника, таоца или извршиоца“, истакао је Ђурђев.
„Србију морају да воде психички стабилни, морално одговорни, финансијски уредни и безбедносно поуздани људи. Грађани морају бити сигурни да они који одлучују о држави нису зависни ни од дроге, ни од алкохола, ни од коцке, ни од зеленаша, ни од криминалних структура, нити од било ког страног центра моћи. Ко није способан да управља собом и сопственим слабостима, не може управљати ни Србијом“, закључио је Александар Ђурђев.