Ево шта се дешава када по сваку цену, из ко зна којих све нефудбалских разлога, желиш да унизиш нешто што није тако лако унизити.
Звездин низ од 10 година играња групних фаза Лиге Европе и Лиге Шампиона, ове године борба за Лигу Европе, 10 титула, 6 дуплих круна и то узастопних, улазак у Лигу Шампиона након 25 година и пролазак, у том тренутку, вишеструко скупљег Салцбурга, играње 1/8 финала Лиге Европе, победе и добре партије са европским великанима и скупим тимовима, нам само олакшавају да предочимо људима колики су удари на наш клуб и колико су дрски и бахати они који све то покрећу!
Шта би тек било да нема свега побројаног? Донекле, може да се разуме афекат на утакмици и по неки звиждук, али хорско звиждање дела истока и запада, који су иначе 90% утакмица годишње мизерно попуњени, тера нас да скренемо пажњу викендашима и рекреативцима навијачких живота да добро пресаберу у глави шта раде!
Навијач Звезде уме да тера управу, уме да тера тренера, да прекори играче када не пружају оно што се од њих очекује, и све смо ми то радили кад је стварно требало, али да се звижди при активном резултату где још има више од сат времена да се игра, ту врсту недостатка навијачке свести и културе вероватно немају ни нека племена међу којима се игра фудбал!
То не сме да буде навијач Црвене звезде, и колико год му испирали главу оваквим гласилима да ништа не ваља, он мора да препозна истину и да резонује људски и у најбољем интересу клуба. Звиждањем играчима у 35. минуту то се никако не постиже! Сигурно да међу онима који звижде има добронамерних људи, али сигурни смо да ће после свега побројаног, кад се мало страсти смире, увидети грешку и да је неће више понављати.