„Никада се нећу одрећи мог детета, никада. Борићу се до краја за њу јер је једино са мном безбедна. Ако треба, блокираћу Центар за социјални рад, цео Београд. Зауставићу целу Србију док не вратим моју ћерку“, овим речима започиње причу очајни Марко Драгутиновић, отац девојчице (8) која је пре два дана, 18. новембра, на силу извучена из школе и против њене воље предата мајци.
Цела Србија остала је затечена због инцидента који се догодио у среду, 18. новембра у београдској Основној школи „Бранислав Нушић“ на Вождовцу.
Тог дана, ученицу другог разреда на силу су извукли радници Центра за социјални рад и судија и предали је мајци која је седела у колима.
Та девојчица је ћерка Марка Драгутиновића, математичара и музичара који већ неколико година води борбу за старатељство над њом са њеном мајком.
У разговору за Нова.рс каже да још увек није дошао к себи због свега што се догодило и да већ два дана не зна како је његово дете.
„Моје дете има Ф43 дијагнозу због свега што јој се догађало код мајке у претходном периоду. Таман је почела да се опоравља и да уз мене и наше време које проводимо заједно, не мисли на те страшне сцене, а они су је на силу одвели. Страшно је што се то догађа мимо закона, а на штету детета“, каже за наш портал овај отац.
Како даље прича, мајка девојчице и он развели су се пре четири године. Дете је одлуком суда боравило и код ње и код њега пођеднако, а у ствари је, каже он, више била код њега.
„Дете и ја смо одувек имали јако леп однос и она је приврженија мени. Ја сам се сложио да се упише у школу где јој мама живи, нисам уопште правио проблем. Нас двоје смо често путовали и ван Србије и по Србији, дружили смо се и проводили време квалитетно“, прича он даље.
Годину и по дана страха
Све је било у реду, наставља он, све док се девојчица није пожалила на очуха.
„Дете ми се пре годину и по дана пожалило да је отац покушао сексуално да је… Не могу ни да изговорим ту гадост. Да је обљуби. Дете се уплашило и молило ме за помоћ и ја сам је тада узео код себе и више је нисам враћао мајци. Био сам очајан, огорчен, бесан и уплашен. Све у исто време. Нисам могао да поверујем шта нам се дешава“.
Затражио је, додаје, судско вештачење свих, али је мајка одбила.
Девојчица се сваким даном све више отварала оцу, прича нам Марко.
„Она се опустила, била је свесна да је безбедна, у окружењу пуном љубави, па се отворила према мени и причала ми и о иживљавању мајке. Знао сам да она њу туче, али сам мислио да је то безазлен ударац по задњици. Међутим, касније сам сазнао колико ју је мајка тукла и малтретирала. Дете је све поновило у полицији, у Центру за социјални рад, испричало психолозима, причала и другарима из школе. Опет сам затражио вештачење, али је бивша жена одбила“.
Онда је одлучио да дете неће вратитит мајци до вештачења.
„Ја сам свестан да сам прекршио закон, али нисам имао другачији начин да одбраним своје дете. Она је сада код мене, добио сам неку привремену меру, па сам уписао дете у школу у мом насељу, у ОШ ‘Бранислав Нушић’. Она има одличне оцене, једна је од најбољих ђака, тренира фудбал јер и она и ја волимо фудбал, доста га гледамо заједно. Има пуно другара и има један здрав и леп живот испуњен школским обавезама, спортом, дружењима“.
Према његовим речима, мајка је прекинула њихову породичну идилу упадом у школу, 16. септембра.
„Дете се уплашило и сакрило иза учитељице. Учитељица је била приморана да ме позове да дођем. Тадашњи дежурни радник Центра за социјални рад и командир полиције су рекли да изађемо мајка и ја напоље док полиција поприча с дететом. Полицајци су изашли бледи кад им је дете испричало то што је испричало. На крају је командир полиције рекао да ме спроведу до моје куће са дететом“, прича он.
Његова бивша жена, тврди он, на све начине покушава да га одвоји од детета, иако је оно изричито тражило да иде код тате.
„Мајка се служи махинацијама, мени прете робијом,полицијом… И на крају је све ескалирало 18. новембра, када је одлучила да ми отме дете и то у школи, пред свима, на један страшан начин. Судија је рекла: Урадите ово извршење макар на силу. И онда су ишчупали дете мени из руку, док ме полиција држала, а дете су вукли по бетону и ухватили је за ноге и убацили у кола мог бившег таста. Школа је послала захтев Секретаријату да се дају сигурносне камере како бих ја имао и снимке и доказао на какав начин се опходе према детету“, објашњава он даље.
Он наглашава да је молио надлежне органе дуже од годину дана да саслушају дете и уваже њене речи о мајци и ситуацији током боравка са њом и њеним партнером.
„И дете је шест пута било саслушано, а њихов одговор је увек био: Мајка је битна за дете’. Ја то најбоље знам јер је мене моја мајка одгајила, пошто ми је отац умро кад је био мали. Мајка је мајка, али није свака мајка таква. Ја имам најздравији могући однос са мојом мајком, пун љубави и поштовања, а такав однос нема моје дете с њеном мајком. Купио сам ћерки телефон док је живела са мном да би звала мајку кад год жели, јер нисам желео да се мешам у њихов однос. Ништа јој нисам бранио у вези с њом, па чак и што знам да ју је малтретирала, било ми је битно да ми је на очима стално“.
Поручује да је подигао тужбу против судије, а планира и против Центра за социјални рад Вождовац.
„Ако се ово не буде решило онако како треба, почећу да држим и протесте, блокираћу цео Вождовац, све методе ћу испробати јер немам више шта да изгубим. Узели су ми моју Куки, али вратићу је, обећавам“, каже овај отац.
Према речима директорке школе Маријане Стефановић, у просторије школе дошли су поступајућа судија, представници Центра за социјални рад, психолог и извршитељ. Суд је, како је навела, од школе затражио да обезбеди услове за спровођење поступка.
Директорка је рекла да је на почетку поступка удаљена из своје канцеларије, у којој је извршење спровођено. Школски психолог, који је првобитно имао дозволу да присуствује, такође је удаљен након што је реаговао на начин на који се поступало према детету.





















