Александар Велики, македонски краљ који је освојио велику Персију и марширао до Индије, без икакве сумње је једна од највећих историјских личности. Није ни чудо што је његово име и дан данас веома познато и цијењено. Легенда о Александру није заобишла ни Словене, па тако ни Србе. У 14. вијеку појавио се српски превод познате Псеудо Калистенове Александриде. Дјело се постојало и на глагољици и на ћирилици. Дјело је било веома популарно. Лик Александра Великог се често појављује у дјелима познатих словенских аутора. Најпознатије његово појављивање је у епу Осман Ивана Гундулића у којем се Александар назива Лесандром Србљанином. Сличан назив се појављује и код Мате Албертија који Александра назива Александром Сарбљанином. Из овога видимо да су многи аутори сматрали Александра Словеном, Србином чак. Имамо тога још: Ханибал Луцић такође наводи Александра као српског краља (Алежандар, ки би од Србљи краљ). Поистовјећивање Александра са Србима имамо и код Динка Рањине. Неки ипак називају Александра само словенским краљем, што видимо код Јеролима Кавањина, мада је тај извор поприлично непоуздан.
Ипак, код других аутора, типа код Андрије Качић-Миошића, Јураја Раткаја или код Винка Прибојевића видимо мало другачију перспективу, тачније имамо легенду о Александровој донацији. Прича је сљедећа: словенски витезови у Александровој служби су својом чашћу и племством задивили и самог владара који им је прије смрти оставио велики територијални дар, области од Медитерана до Балтичког леда, док код Раткаја видимо и тврдњу да су Словени потомци Нојевог сина Јафета. Интересантна је разлика коју можемо одмах примијетити: у једној причи Александар је Словен, док у другој (раширенијој) причи Александар није Словен, али се Словени боре уз њега. Александар није једини познати владар или чак митски јунак којем се приписује словенско поријекло. Константин Велики, Аристотел, Ахил и још многи други су уврштавани у Словене. Легенда о Александровој донацији је била присутна и код западних Словена, тачније први доказ о легенди имамо из Пољске из 13. вијека. Александар Велики је био присутан и на простору данашње Македоније, гдје је био, уз Марка Краљевића, најпознатији јунак. Александра Великог су у пропагандне сврхе користили и Албанци. Аутори као што је Марин Барлети, као и албански националисти из 19. вијека типа Мидхат и Наим Фрашери су извлачили паралеле Александра и Скендербега, а сам Александар се сврставао у Албанце. Све ово говори колико је уствари Александар остао упамћен међу разним народима.
Извор: Историја Срба
