То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у историји и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именима учинићемо превелику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу – име Србин
Ми смо Срби и само Срби и сва слава што су је задобиле поједине покрајине придада цијелом српству, а не само тој покрајини, објавио је лист ,,Цетињски вјесник“ 9. маја 1910. године, придружујући се тако апелу листа ,,Србобран“ којим је поручено свим Србима који су отишли у Америку, да се на попису становништва тако и изјасне, без обзира из које су српске територије потекли.
У апелу се истиче да српски народ не смије да се огријеши о своју српску народност и да не буде збуњен територијалном припадношћу јер, како се објашњава у тексту, њихова народност је свакако и само СРПСКА, а само територијална припадност може бити црногорска, херцеговачка, бокешка и тд.
– То су наши покрајински називи. Јер, иако је истина да је име Црногорац, Србијанац, Бокељ, Херцеговац, Банаћанин и тд. лијепо и везано за пуно светих момената и у историји и у садашњости, ипак ако се ми будемо казивали под тим именима учинићемо превелику неправду и огријешићемо се о нашу највећу светињу – име Србин, објавио је цетињски лист.
На Цетињу су објављени и редови из листа ,,Србобран“ којимa се каже да је дужност сваког Србина да не користи своје покрајинско име, већ да га стопи у опште име – Србин.
– Света је дужност сваког доброг Србина да своје покрајинско име утопи у опште име Србин, које нема на себи нити једну мрачну пјегу, већ свијетли као сунце, објавио је ,,Цетињски вјесник“.
Са Цетиња је поручено српском народу да се не обазиру на ,,ниткове“ и ,,нељуде“ и из власти који би да подијеле Србе на разна покрајинска имена и тако у своју корист да умање силу и моћ нашег заједничког имена.
– Не обазиримо се на себичне властодршце или покварене трговце, који из личног рачуна хоће да нас подијеле у разна покрајинска имена и тиме умање силу и моћ нашег заједничног имена. Презримо све нељуде и ниткове који нас уздижу и хвале као Херцеговце, Црногорце или друге јер они то не чине из племенитих побуда, закључује се у тексту који је штампан 1910. године на Цетињу.
* У сваком броју ,,Цетињског вјесника“ објављиване су рубрике Српство и Словенство, у којима су се пратила сва важна дешавања и вијести значајне за Србе из свих крајева, ослобођених и неослобођених, као и важне вијести из словенских земаља.
