Иако је Мило Ђукановић још одавно од Црне Горе направио своју прћију, при чему није битно на којој се функцији званично налазио – да ли председника, премијера или „само“ лидера владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), јасно је као дан да то не би могао да учини сам, већ да му је у томе била неопходна подршка уског круга лојалних сарадника. Међу њима посебно место заузима његов главни политички саветник Милан Роћен, човек који је, између осталог, задужен и за сачињавање Ђукановићевих говора.
Роћен је иначе од 2003. до 2006. године био амбасадор Државне заједнице Србија и Црна Гора у Москви, а затим, од 2006. до 2012. године, и министар спољних послова Црне Горе. Такође, познат је и по томе да је био задужен за организацију лакрдије зване референдум о независности Црне Горе, одржане 2006. године. Мимо политичких и дипломатских функција, Роћен је врло присутан и у сфери крупног бизниса, у ком смислу се у црногорској јавности означава као стварни власник грађевинске фирме „Бемакс“, која је протеклих година била извођач неких од највећих грађевинских радова у Црној Гори, а која се уједно повезује са прањем новца за потребе шиптарског нарко-боса Насера Кељмендија.
Средином прошле године, више медија је објавило транскрипте Роћенових разговора, вођених док је био амбасадор у Москви. По бескрупулозности се издвајају разговори које је у том периоду водио са једним од главешина пропале српске опозиције Вуком Јеремићем, када су на највулгарнији начин коментарисали свој „допринос“ политичким приликама у Србији и Црној Гори.
Осим тога, Роћен је одиграо и једну од најважнијих улога у признању тзв. Косова од стране Црне Горе. Наиме, познато је да су му најбогатији шиптарски бизнисмени Беџет Пацоли и Екрем Лука, у време док је водио црногорско Министарство спољних послова, купили по један стан на ексклузивним локацијама у Москви, а све како би излобирао признање поменуте парадржавно-терористичко-мафијашке творевине од званичне Подгорице. Као што се да видети, он је овај задатак обавио успешно, и засигурно учинио своје шиптарске спонзоре веома задовољнима.
На то да Роћен током своје каријере није презао од мафијашких конекција указује и афера „Листинг“, актуелизована током 2011. и 2012. године, у склопу које је утврђено да су он и тадашњи црногорски премијер Игор Лукшић, такође Ђукановићев пулен, остваривали учесталу комуникацију са нарко-босом Дарком Шарићем. Наравно, ова афера је временом заташкана, а индикативно је да је тадашњи црногорски министар унутрашњих послова Рашко Коњевић отворено признао немоћ црногорске полиције по овом питању. Иначе, да Роћенове везе са етаблираним регионалним нарко-босовима нису искључиво финансијске природе указују и сазнања да на баханалијама организованим за Милову камарилу редовно ужива у конзумацији наркотика, иако је већ у поодмаклим годинама.
Последњих година, овај осведочени русофил, који воли да се хвали познавањем руског језика, своју љубав и наклоност према Русији покушао је да докаже тиме што је, као један од важнијих шрафова у Ђукановићевој машинерији, дао значајан допринос увођењу Црне Горе у НАТО. Према томе би се могло рећи да своју спољнополитичку оријентацију мења лакше и чешће него прљав веш, којег му по свему наведеном очигледно не мањка.
Као „консиљере“ Дон Мила, Роћен је био укључен и у креирање накарадног тзв. Закона о слободи вероисповести, који је претходних дана и недеља на улице црногорских градова извео стотине хиљада верника, који покушавају да од насртаја црногорске режимско-мафијашке хоботнице сачувају своје светиње.
Иначе, присутна је теза да је главни циљ планиране отимачине светиња Српске цркве жеља црногорског режима да се докопа земљишта којим она већ вековима располаже у Црној Гори, а све како би то земљиште потом раскрчмили, продајући га богатим инвеститорима и додатно пунећи своје ионако препуне џепове. Нема сумње да прилику да додатно поправи свој конто у томе види и Роћен.
Извор : Националист
