У исто време док је влада Србије водила преговоре са фирмом Џереда Кушнера поводом зграде бившег Генералштаба, сличне преговоре водила је и Албанија. Само неколико дана пре интезивне прљаве медијске кампање против инвестиције Трамповог зета, специјални тужилац Младен Ненадић боравио је у Тирани, на састанку са тамошњим колегом. Оно што је посебно занимљиво јесте да тај састанак није поменутим у домаћим медијима, али ни на сајту ЈТОК-а, као и да о њему нико од надлежних институција Србије не зна ништа.
Када је у сред блокада објављено да би комплекс порушене зграде Генералштаба могао да буде реконструисан и развијен у оквиру пројекта повезаног са компанијом Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа, блокадери и медији у координацији са одметнутим делом тужилаштва, свој фокус са жртви пада надстрешнице у Новом Саду, које су одавно заборавили, пребацили на ову зграду.
Политика оних који управљају протестима истоветна као њихових политичких родитеља који су и довели до НАТО бомбардовања, и не само рушења зграде некадашњег Генералштаба, него и страдања на хиљаде српских цивила. Исто тако блокадери би, да имају власт и моћ, ту зграду продали за много мање новца а можда и поклонили да подиђу својим налогодавцима, као што су то за време свог мандата од 2000. до 2012. у више наврата и урадили.
Крајњи циљ и оних који су радили свесно, али оних које би жаргонски могли назвати „корисни идиоти“, на први поглед био је да се пројекат заустави и зграда, која није под заштитом културног добра, али јесте опасност по околину – сачува.
Док је тужилаштво за организовани криминал на челу са Младеном Ненадићем спремало оптужницу против Николе Селаковића, група блокадера најављивала протесте, са прозападних медија ишла координисана кампања, не само против режима, него пре свега против Џереда Кушнера. Преко ноћи, највећи проблем српске политике постали су светски послови Џереда Кушнера и Доналда Трампа.
Притисак медија ишао је до те мере да су поред Селаковића оптуживали и Доналда Трампа и његовог зета. Имајући у виду да су медији Јунајтед групе месецима радили синхронизовани са тужилаштвом, такве информације могле су доћи само из канцеларија највишег тужилачког врха, односно од Ненадић и Загорке Доловац.
Како медијски притисак није био довољан, уследило је подизање оптужног предлога против министра културе Николе Селаковића. Пре него што је оптужница стигла до адвоката и до оптуженог министра, прво је објављена у прозападним медијима. Данима су је тумачили бројни зналци са намером да тема остане у фокусу јавности, не само домаће него и светске.
Оптужни предлог против министра Селаковића, према речима правних стручњака нема одрживост ни на једном суду и једина сврха подизања истог била је да сама зграда Генералштаба буде у спору. Након што је први позив за саслушање стигао, инвеститори су одустали и капитал који је био намењен Србији, у вредности од 750 милиона евра, отишао је у Албанију.
Јавност је са правом приметила да је суштина блокадерског потеза, односно потеза одметнутог тужилаштва била да се наруше дипломатски односи Србије и Вашингтона, и истовремено појача притисак Брисела, међутим, осим „корисних идиота“, нико од координатора ове акције ништа не ради бесплатно и зара личних интереса.
Тако је недавно на политичкој трибини на Правном факултету, аутор читавог овог процеса, Младен Ненадић се похвалио како има одличну сарадњу са тужилаштвом за организовани криминал у Албанији и да се више пута састајао са својим колегама из Тиране.
Према писању албанских медија, шеф Специјалне структуре за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК), Алтин Думани, био је домаћин састанка са шефом Тужилаштва за организовани криминал Републике Србије, Младеном Ненадићем, 15. септембра 2025. године.
Састанак, који је одржан у канцеларијама СПАК-а у Тирани, био је фокусиран на продубљивање сарадње између две институције у борби против организованог криминала, трговине дрогом и прања новца.
Наравно, све то не би било спорно да на сајту ЈТОК постоји било какво обавештење, или да је неко из институција као што су министарство спољњих послова, министарство правде или Влада Србије, били обавештени о овом путу. Вероватно не би била обавештена ни сада шира јавност, да Младен Ненадић од треме и страха пред питањима непријатељских му медија, у намери да испадне тужилац светског ранга, није испричао и оно што није планирао.
Истовремено док је Србија била у преговорима око зграде бившег Генералштаба, преговоре са истом фирмом Џереда Кушнера, водила је и Албанија. Додуше, ситуација у Албанији 15. септембра 2025. деловала је политички стабилно а простор на који је Трампова ћерка бацила око, није имао спорних тачака, нити је албански тужилац за организовани криминал видео нешто спорно у чињеници да ће његова земља добити 750 милиона. Напротив…
Имајући у виду чињенице да ЈТОК у стварности нема никакву званичну сарадњу са истим тужилаштвом у Албанији, да не постоје заједнички процеси и истраге, као и то да Тужилаштво за организовани криминал у Србији има катастрофалне резултате, јавност се са правом пита да ли је Младен Ненадић са колегом Доманијем договорио сарадњу саботаже Трампове инвестиције у Србији, како би иста дошла у руке Албанцима? Јер осим нарушавања дипломатских односа Србије и САД, и поклањања Албанцима 750 милиона евра, Младен Ненадић апсолутно више ништа није урадио!