Док грађани месецима чекају на судске одлуке, а госпођа Доловац спроводи своју селективну „правду“, у јавности се појављују кадрови који делују као да су преузети са модне писте, а не из највише гране судске власти, који би требало да симболизује скромност, одговорност и интегритет.
Наиме, у јавности су се појавиле фотографије Загорке Доловац, врховног јавног тужиоца, у сакоу чија цена надмашује тржишну вредност скромнијег половног аутомобила.
Последњих дана друштвене мреже брује о појављивању високе правосудне функционерке у сакоу чија цена изазива шок и неверицу. У моменту када је правосуђе под сталним оптужбама за неделовање, одуговлачење и неефикасност, у први план избија порука која најмање личи на институцију која би требало да буде чувар правде.
Уместо одлучних истрага — луксуз.
Уместо транспарентности — брендирани сјај.
Уместо резултата — утисак да је врх система одавно изгубио додир са стварношћу.
Правосудни систем већ годинама води битку са сопственим кредибилитетом. Афере се нижу, предмети се губе у фиокама, а најосетљивије теме никада не добију епилог. И онда, усред свега тога, јавност добије слику која изгледа као званична потврда онога што грађани одавно осећају — да је правосудни врх заокупљен свим и свачим, осим својим послом.
Када се један модни детаљ вредан преко 3000 евра овако драматично истакне, онда се природно намеће питање:
Колико кошта правда?
И може ли се веровати правосудном систему који је изгубио осећај за меру, симболе и одговорност?
Ако се суди по утиску који овакве слике шаљу, изгледа да је луксуз у правосуђу постао једина ствар која беспрекорно функционише.
Јер ако грађани немају увид у рад највиших институција, природно је да се постави питање: ко финансира овакав сјај? Да ли је тај сако од 3.100 евра плаћен платом јавног функционера — или неким другим, „партнерским“ средствима? USAID, можда?