Након краха Првог српског устанка, у чијим је борбама за одбрану Београда, према неким изворима и сам учествовао, Ђорђе Шагић, син православног Србина из Столног Београда, напушта Србију и одлази у Аустрију. Наредне две године проводи као трговац на дунавским лађама, да би се 1814. године у Хамбургу укрцао на брод за Америку.
Под именом Ђорђе Рибар, касније познат као Џорџ Фишер, у имиграционим списима Сједињених Америчких Држава остао је упамћен као први званично потврђени Србин који је ступио на тло Америке.
Оженио се богатом Елизабетом Дејвис у Филаделфији и настанио код њених родитеља у Мисисипију. У браку су добили тројицу синова. Године 1825. учествовао је у оснивању јоркшке масонске ложе, а 1829. стекао је држављанство Мексика.
Убрзо се укључио у политички живот. Био је учесник борбе за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија, као и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији. Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе. Залагао се за укидање ропства, стицање независности Тексаса и његово припајање Сједињеним Америчким Државама. Служио је у више градских одбора Сан Франциска, да би 1870. године био именован за конзула САД у Грчкој.
Преминуо је 11. јуна 1873. године у Сан Франциску.
„Било је чудно у том удаљеном и забаченом месту срести човека из још удаљенијег краја и чак још мање знаног, некога ко говори сваки европски језик, ко познаје сваки кутак Европе, зна историјат сваке владајуће династије, територијалне границе сваког владара, а у то исто време је грађанин толико држава“, записао је Џон Лојд Стивенс, археолог и светски путник.
Као што је чувени гроф Сава Владиславић, у служби Петра Великог, учествовао у разграничењу Русије и Кине, тако је и Шагић оставио дубок траг у историји једне велесиле.