СРПСКИ ПАТРИОТИ ОПРЕДЕЉЕНИ ЗА САРАДЊУ СА РУСИЈОМ ЗА ДВЕ ГОДИНЕ ПОТИСНУТИ СУ И СА СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ И СА КЉУЧНИХ ПОЗИЦИЈА У ДРЖАВИ
„Подржавам конструктиван разговор председника Путина и председника Вучића, који је важна вест за Србију. Док се свет убрзано дели и од малих држава тражи да бирају стране, Србија мора да бира себе своју слободу, своје интересе и своје пријатеље. Односи Срба и Руса дубљи су од дневне политике и старији од данашњих геополитичких подела. Преживели су империје, ратове, револуције и промене светских поредака и зато их нико не може свести на један политички тренутак“, изјавио је председник Српске лиге Александар Ђурђев.
Он је оценио да се судбоносно важан разговор Путина и Вучића мора посматрати у много ширем контексту свега што се у Србији и Европи догодило током последња 23 месеца од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, преко протеста, блокада факултета и универзитета и вишемесечне политичке кризе, до формирања студентске изборне листе и кадровских промена у самом систему власти. Ђурђев сматра да се после свега тога може уочити процес који је за Србију стратешки опасан да српски патриоти који се отворено залажу за блиску сарадњу са Русијом, према његовој оцени, потиснути су и из политичког простора насталог из студентских протеста и са низа важних позиција у државном систему. Последица би, упозорава Ђурђев, могла бити да у будућем сазиву Народне скупштине буде знатно мање политичких представника који отворено заступају стратешку сарадњу са Москвом, а да такав глас буде још слабији у будућој Влади Србије. Управо у тренутку када се безбедносна архитектура Европе мења и односи Европе и Русије постају све конфронтиранији, Ђурђев сматра да би такво сужавање политичког простора за сарадњу са Русијом представљало велики стратешки проблем за Србију.
Он је подржао и истакао да разговор двојице председника има посебну тежину јер су у његовом средишту конкретни интереси Србије и енергетика, гас, НИС, економска сарадња и међународна питања.
„А када говоримо о пријатељству Србије и Русије, онда морамо да говоримо конкретно, а не само историјски и емотивно. Србија је ове године добила продужење гасног аранжмана по повољним условима, а снабдевање руским гасом и даље представља једно од важних питања наше енергетске сигурности. То није парола о пријатељству то је конкретан економски интерес Србије који осећају наша привреда и грађани“, истакао је Ђурђев.
Он је напоменуо да се исто односи и на питање нафте и будуће енергетске безбедности Србије.
„Пред нама је и стратешки пројекат нафтовода Србија–Мађарска, који Србији треба да обезбеди нови правац снабдевања сировом нафтом. На српској страни планирана је траса од 113 километара и капацитет до пет милиона тона сирове нафте годишње, а о овом пројекту разговара се и са Руском Федерацијом. У времену када су енергенти постали једно од централних питања европске геополитике, то није само 113 километара цеви то је питање стратешке сигурности Србије. И наши непријатељи чине све да саботирају тај пројекат.“
Ђурђев је нагласио да се карактер односа две земље не види само у великим геополитичким питањима него и онда када је Србији потребна непосредна помоћ.
„Када Србију погоде пожари и друге ванредне ситуације, Русија је показивала спремност да помогне. Када нам је потребна енергетска сигурност, разговарамо о гасу. Када бранимо Косово и Метохију, имамо руску позицију у Савету безбедности УН. Када размишљамо о будућности снабдевања нафтом, разговарамо о новом правцу преко Мађарске. Управо се у таквим стварима мери партнерство држава не само речима него конкретном користи и помоћи онда када је она потребна.“
„Србија нема разлог да од Русије прави непријатеља како би било коме доказивала своју политичку подобност. Русија је стална чланица Савета безбедности УН, не признаје такозвано независно Косово и има важну улогу у нашој енергетској сигурности.“, истакао је Ђурђев.
Председник Српске лиге напоменуо је да посебну пажњу заслужују и процене руских служби о политичким процесима у Србији. Владимир Путин је јавно изнео оцену да одређени западни центри покушавају да организују „обојену револуцију“ у Србији и навео да руске обавештајне службе потврђују такву процену.
„Данас се мора поставити питање колико су руске службе биле озбиљне и прецизне у својим анализама Србије. Ја сматрам да су догађаји који су уследили показали да њихова упозорења нису смела бити олако одбачена. Од пада надстрешнице у Новом Саду прошло је готово 23 месеца. За то време Србија је прошла кроз протесте, блокаде саобраћајница, блокаде факултета и универзитета, велике студентске скупове, политичке сукобе и на крају стварање нове изборне понуде. Сада, када је студентска листа постала конкретна политичка чињеница, морамо да погледамо шта је остало на крају тог процеса и ко ће у будућем парламенту представљати који политички став.“
Ђурђев је оценио да је посебно важно питање шта се у том процесу догодило са делом људи који су учествовали у протестима, а истовремено се декларисали као српски патриоти и заговорници добрих односа са Руском Федерацијом.
„У протестима нису учествовали само људи једног политичког или идеолошког опредељења. Било је тамо и много младих људи који себе виде као српске патриоте, који нису антируски расположени, који не желе Србију у НАТО-у и који сматрају да Србија треба да чува своје традиционалне односе са Русијом. Али када после готово 23 месеца погледамо коначну политичку понуду која је настала из тог процеса, ја постављам питање, где су ти људи? Где су они који су у протестима представљали национални и проруски део тог широког покрета? Где су људи попут професора Мировића и професора Ломпара и других који су се у јавности препознавали по таквим ставовима? Моја је оцена да су постепено потиснути из политичког простора који се данас представља као политички наследник студентских протеста. То питање се не може затворити паролама“, истакао је Ђурђев.
Он је додао да се истовремено мора анализирати и оно што се у претходне готово две године дешавало унутар самог државног система.
„Ако са једне стране посматрамо политички простор који је израстао из протеста, а са друге кадровске процесе унутар власти, добијамо слику која захтева озбиљну анализу. У јавности смо гледали читав низ кадровских промена у безбедносном сектору, Влади, јавним установама и другим институцијама, а међу људима који су изгубили утицај или положаје било је и оних који су били препознатљиви по блиским односима и сарадњи са Москвом. Не говоримо више о једном човеку, једној функцији или једној политичкој групи. Говоримо о процесу који траје готово две године и чији политички резултат тек сада можемо да сагледамо.“
Ђурђев сматра да се управо ту спајају процеси унутар власти и процеси настали из студентских протеста.
„Моја теза је врло једноставна да је после готово 23 месеца политичких потреса, са једне стране имамо студентску листу на којој не видим снажан и јасно артикулисан српски патриотски и проруски политички блок, а са друге стране имамо систем власти у којем је, по мојој оцени, све мање људи који су јавно препознатљиви као заговорници стратешке сарадње са Москвом. То значи да би после наредних избора Србија могла да добије парламент и владу у којем ће бити веома мало људи који ће без калкулација рећи да је Русија стратешки партнер Србије, а у будућој влади такав став могао би да буде још слабије заступљен. За мене је то велики политички и стратешки проблем Србије.“
Према његовим речима, то питање постаје далеко озбиљније због безбедносне ситуације у Европи.
„Пред Европом су године великих искушења. Европске државе повећавају војне буџете, јачају одбрамбене капацитете и своје безбедносне политике све више обликују кроз дугорочну конфронтацију са Русијом. Ја то видим као припрему Европе за могућност много ширег сукоба са Русијом. Управо зато Србија себи не сме дозволити да у период великих глобалних сукоба уђе без јасно артикулисане политике према Москви, нити да сарадња са Русијом постане политички став који ће у парламенту и Влади заступати само малобројни. То би Србију довело у изузетно тежак стратешки положај“, упозорио је Ђурђев.
Он је нагласио да управо зато треба пажљиво читати целу Путинову поруку о Србији.
„Путин није говорио само о покушају обојене револуције. Он је истовремено рекао нешто што се код нас често прећуткује да су млади људи који излазе на улице у Србији у великој мери патриоте и да је са њима потребан дијалог. То је веома важна разлика. Не можете читаву једну генерацију младих људи прогласити непријатељима Србије само зато што су протестовали. Међу њима има много младих српских патриота који желе праведнију, уређенију и успешнију државу. Али истовремено морамо бити довољно политички зрели да поставимо питање ко на крају политички капитализује њихову енергију, ко бира људе који ће ту енергију претворити у посланичке мандате и каква ће спољна политика произаћи из тог процеса“, поручио је Ђурђев.
Према његовим речима, зато је погрешно читав студентски покрет посматрати као јединствен политички и идеолошки блок.
„Млади који желе бољу Србију припадају Србији. Али после готово две године морамо да направимо разлику између енергије хиљада младих људи који су изашли на улице и коначне политичке структуре која претендује да ту енергију представља у парламенту. Управо ту постављам питање проруски опредељених српских патриота. Ако су били део протеста, ако су месецима били на улицама, ако су носили српске заставе, ако су се противили НАТО-у и залагали за сарадњу са Русијом где су данас у политичкој понуди која је из тих протеста настала? То је легитимно политичко питање и на њега мора да постоји одговор.“
Према његовим речима, Србија зато истовремено мора да чува унутрашњи дијалог и спољнополитичку самосталност.
„Са својим народом се разговара, а пред спољним притисцима се не капитулира. Србија мора да има отворена врата и у Москви и у Пекингу и у Вашингтону и у европским престоницама, али кључ од тих врата мора остати у Београду“, истакао је Ђурђев.
Он је додао да се стратешки значај односа са Русијом најјасније види тамо где су угрожени витални интереси Србије.
„Косово и Метохија, Резолуција 1244, енергетска сигурност и положај Србије у новом светском поретку нису питања за дневнополитичке пароле. Русија је по тим питањима фактор који Србија не може једноставно да избрише са карте зато што би то неком другом било политички удобније. Србија мора да размишља о томе шта је њен интерес за пет, десет и двадесет година.“
„Зато разговор Путина и Вучића има далеко већи значај од једног телефонског разговора. Србија не сме да дочека нову поделу Европе тако што ће претходно сама демонтирати све мостове према Москви. Посебно не сме да дозволи да у тренутку великих европских потреса остане без снажног политичког гласа који ће заступати сарадњу са Русијом било у власти, било у опозицији, било у Народној скупштини. Србија не треба да бира између Истока и Запада, Србија мора да изабере себе. Да чува Косово и Метохију, војну неутралност, Републику Српску, енергетску сигурност и своја доказана пријатељства. Са свима треба разговарати, пред никога не треба клечати, а пријатеље Русе не треба напуштати онда када то од нас захтевају други“, закључио је Александар Ђурђев, председник Српске лиге.