Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац у последњим моментима владавине, из очаја што губи апсолутну моћ, више не мари ни за Устав ни законе, и не престаје да бави разним марифетлуцима како би задржала кључне позиције у самом врху тужилаштва. Извесно је, како наводе саговорници из правосуђа, да тзв Мрдићеве законе, који су до јуче били разлог обиласка страних амбасада, сада користи као алат за опстанак, а последњи примери постављања вршилаца функција у Апелационом јавном тужилаштву у Крагујевцу и Вишем јавном тужилаштву у Шапцу директно указују на смишљено заобилажење институција.
Наиме, уместо да се процес постављења одвија транспарентно, врховна тужитељка се користи стратегијом „свршеног чина“ која додатно урушава поверење у правосудни систем. Добро упознати саговорник из тужилаштва наводи да јој је у оваквим радњама раније помагао Бранко Стаменковић, да је сада за тај посао задужен Мирослав Ђорђевић, али и да се поред свега као кључно питање намеће зашто постављење вршиоца функције за Крагујевац и Шабац уопште није стављено на предлог дневног реда седнице ВСТ-а.
„Шокантна је чињеница да чланови Високог савета тужилаштва уопште нису били обавештени о свему. Нити је избор ишао пред ову институцију.Овакво скривање информација од тела које је по Уставу и закону надлежно за избор и именовање тужилаца представља директан шамар демократским процедурама и независности правосуђа. Али уједно ту лежи и одговор зашто се толико дуго одлагало прихватање одлуке Уставног суда. Једноставно – куповало се време.“
Правни стручњаци наводе да је тактика „чекања“ коју примењује кабинет Загорке Доловац врло опасна игра коју на овако танком леду неће моћи да изнесе и да ће јој се све обити о главу.
Према доступним подацима, свесно је пуштено да протекне законски рок од 30 дана како би се створио правни вакуум или искористиле прелазне одредбе које омогућавају дискреционо одлучивање. Оваква манипулација роковима омогућава Доловац да на кључна места постави лојалне кадрове без икакве дебате или гласања унутар Савета, чиме се ВСТ своди на један орган без суштинске моћи.
„Циљ ових „тужилачких рокада“ у Шапцу и Крагујевцу је толико очигледан, да је и слепима јасно како и на који начин она обезбеђује, не само позиције, него и контролу над истрагама, јер када су ту људи који неће таласати, него раде на миг. Међутим, оно што треба сви они да имају на уму јесте да се оваквим заобилажењем правилника, који су само изгласали и установили уставним изменама, евидентно крши закон и за то ће морати да одговарају сви који у томе учествују. “ наводи наш саговорник и закључује да је оваквим потезима Загорка Доловац још једном потврдила да су законске реформе за њу само параван за наставак старе праксе којом се одметнути део тужилаштва који више и не крије своје антидржавне активности држи под строгом политичком и персоналном контролом, далеко од очију јавности и мимо воље струке.