Душана Борковића упознала сам давне 2009. године, у време када сам била ПР менаџер Витро Групе Цитроëн. Сећам се тог сусрета као да је јуче био – висок, насмејан, једноставан и приступачан, али са оном посебном енергијом коју носе само велики шампиони. Тада још нисам знала да ће тај “Летећи Панчевац”, како га с правом зову, постати симбол истрајности, борбености и успеха у аутомобилизму, али и човек који ће кроз године показати да поштење и храброст никада не излазе из моде.
Kроз све послове које сам касније радила, где год да сам била у Србији, Душан је увек био ту. Никада није одбио позив да буде гост у емисији, да подржи идеју, да подели део своје приче са публиком. Његова топлина, скромност и искреност увек су освежавале сваку емисију, сваку причу, свако појављивање.
То није само човек који доноси трофеје Србији – то је човек који својом појавом доноси веру да се труд и поштен рад и даље рачунају.
Зато ме последњих дана посебно боли када видим да је изложен медијском удару. Не због нечега што је урадио, већ због тога што је имао довољно храбрости да стави тачку тамо где поштовање више не постоји. Душан зна ко је, зна одакле је и зна колико вреди. То не може да му одузме ниједна лоша реч, ниједан наслов и ниједна особа која је некада значила – али више не.
Подршка једном великом човеку, спортисти и пријатељу.
Подршка Душану Борковићу – Летећем Панчевцу, који нас је научио да се победе не мере само брзином, већ и достојанством.
Kо је Душан Борковић
Душан Борковић, познат као Летећи Панчевац, најуспешнији је српски аутомобилиста и троструки шампион Европе у различитим дисциплинама – брдске трке, ЕТЦЦ и ТЦР Еастерн Еуропе. Рођен 1984. у Панчеву, висок 207 цм, један је од највиших тркача на свету. Током каријере освојио је више од 250 трофеја, међу којима су Три златне кациге и Дијамантска кацига, највиша признања у домаћем мотоспорту. Возио је на престижним стазама попут Сузуке, Макауа, Монце и Спа-Францорцхампса, и сваку вожњу претварао у још један трофеј и у понос за Србију.