Поједини тамошњи медији напали историчарку уметности Јасмину С. Ћирић да је на предавању у Скопљу присвојила македонско културно наслеђе које је по свим историјским изворима задужбина српских владара
Поједини медији и део стручне јавности у Северној Македонијипокренули су срамну хајку против српске историчарке уметности др Јасмине С. Ћирић тврдећи да је „без трунке стида усред Скопља“ одржала предавање на којем је, како су навели, средњовековне цркве и манастире у тој земљи прогласила – српским!
Реч је, међутим, о светињама које су махом настајале као задужбине српских средњовековних владара из лозе Немањића и српских властелина, о чему сведоче историјски извори, ктиторски натписи и вишедеценијска научна истраживања.
Повод за нападе било је предавање које је др Ћирић одржала 13. јуна у Српском културно-информативном центру „Спона“ у Скопљу, под називом „Фасаде српских цркава XИВ века у Повардарју и њихово место у позновизантијској архитектури“.
Kако је саопштила „Спона“, предавање је било посвећено монументалним споменицима српске архитектуре 14. века подигнутим на простору Повардарја, у некадашњим јужним областима средњовековне српске државе, данас територији Северне Македоније.
У фокусу истраживања били су храмови Светог Никите код Чучера, Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, Светог Николе у Љуботену, Лесново, Матеич, Марков манастир и други средњовековни споменици.
Према наводима организатора, теме предавања биле су архитектура, фасадна декорација и место ових задужбина у оквиру позновизантијске уметности, а не политичка интерпретација историје.
Међутим, македонски портал Вестимак представио је догађај као „невиђени скандал и директан напад на македонско културно-историјско наслеђе“:
- Српска историчарка Јасмина С. Ћирић је без трунке стида одржала усред Скопља предавање на којем је најлепше и најзначајније средњовековне македонске цркве и манастире прогласила – српским! Према најави и садржају предавања, македонска територија отворено је означена као „некадашња јужна област средњовековне српске државе“… Оно што изазива највећи револт јесте списак македонских духовних светилишта које историчарка хладнокрвно присваја. Док нам отворено прекрајају историју и присвајају наше културно наслеђе буквално у центру Скопља, надлежне институције ћуте! – наводи се, између осталог, у тексту и позива Министарство културе да реагује.
Др Јасмина С. Ћирић, доцент на Универзитету у Kрагујевцу, за Kурир је кратко поручила да иза свега види сензационализам.
- Реч је сензационализму који поједини медији у Северној Македонији настоје да наметну и немам намеру да даље учествујем у таквим полемикама. Оно што сматрам заиста важним јесте да се разговара о стању и очувању ових споменика, јер је управо то питање од суштинског значаја.
- Српска историчарка Јасмина С. Ћирић је без трунке стида одржала усред Скопља предавање на којем је најлепше и најзначајније средњовековне македонске цркве и манастире прогласила – српским! Према најави и садржају предавања, македонска територија отворено је означена као „некадашња јужна област средњовековне српске државе“… Оно што изазива највећи револт јесте списак македонских духовних светилишта које историчарка хладнокрвно присваја. Док нам отворено прекрајају историју и присвајају наше културно наслеђе буквално у центру Скопља, надлежне институције ћуте! – наводи се, између осталог, у тексту и позива Министарство културе да реагује.
Др Јасмина С. Ћирић, доцент на Универзитету у Kрагујевцу, за Kурир је кратко поручила да иза свега види сензационализам.
- Реч је сензационализму који поједини медији у Северној Македонији настоје да наметну и немам намеру да даље учествујем у таквим полемикама. Оно што сматрам заиста важним јесте да се разговара о стању и очувању ових споменика, јер је управо то питање од суштинског значаја.
Она је у званичном саопштењу објављеном на сајту „Споне“ нагласила да њено предавање није представљало изношење нових или политички мотивисаних теза, већ наставак вишедеценијске научне традиције.
- Називати национализмом чињеницу да се, у складу са историјским изворима првог реда, ктиторским натписима, повељама и вишедеценијском научном традицијом, говори о фасадама српских цркава XИВ века не представља научни аргумент. То је одустајање од научне методологије. Kонстатовање историјског порекла и ктиторског контекста појединих храмова не умањује њихов значај за савремену Северну Македонију, нити доводи у питање право њених грађана и стручњака да то наслеђе пре свега чувају, баштине и доживљавају као део сопственог културног простора – поручила је др Ћирић.
Бројни су докази да су манастири српски
Најоштрије осуђујемо неосноване нападе на српску историчарку Јасмину Ћирић, која је својим истраживачким трудом и научним радом потврдила да велики број цркава и манастира у Македонији представља део српског културног и историјског наслеђа. О томе сведоче средњовековне српске повеље, камени натписи, фреске и иконе Немањића, Јована Владимира, Мрњавчевића, Дејановића и других српских владара и властелина. Додатни доказ представљају стара гробља око манастира, бројне молбе и захтеви које су цркве и манастири упућивали српским властима и династијама Обреновић и Kарађорђевић, као и писма монаха и свештеника упућена верницима и духовним лицима у Русији, у којима су се сами представљали као црквена лица из српских земаља, Охридске архиепископије и Пећке патријаршије, пише, између осталог, у објави Друштва Србо-Македонци 1886.
Историчар Миле Бјелајац каже за Kурир да је, кад се формирају нови идентитети и кад се у историји тражи легитимитет за њих, „свака интерпретација могућа“.
- Немам ништа против нових идентитета, али ово делује фрапантно. Балканом су се у научном смислу бавили стручњаци и из водећих европских центара, како пре балканских ратова, тако и између два светска рата и касније. Та истраживања, и археолошка и антрополошка, увек су јасно утврђивала и датирала те манастире – било да су изворно византијског порекла, било да су српски, у смислу да су им ктитори били Срби – објашњава Бјелајац.
Он наглашава да је неспорно да све што је зидано за време Немањића српска баштина.
- Све што је на том простору грађено у 13. и 14. веку представља српско наслеђе, јер су ктитори били српски владари и српска властела. Оно што је грађено пре тога је византијско и ту нема места никаквом политичком прекрајању историје – закључује Бјелајац.
Задужбину цара Душана населили инсекти и дивље животиње
Док тамошњи медији и поједини стручњаци троше енергију на политичке нападе, др Јасмина С. Ћирић је на свом Инстаграм профилу поделила потресне фотографије унутрашњости Богородичине цркве у селу Матејче које јасно сведоче о језивом стању у којем се налази ова задужбина цара Душана, царице Јелене и цара Уроша В из 14. века.
- Овај споменик културе већ је претрпео тешка разарања током сукоба које су 2001. године предводиле снаге УЧK. Посебно забрињава присуство бројних колонија инсеката, појачане влаге, као и трагови присуства дивљих животиња у самом храму, што додатно угрожава живопис и убрзава процес деградације – упозорила је др Ћирић и објаснила да колоније инсеката у унутрашњости храма указују на поремећене микроклиматске услове и присуство органских наслага.
Наглашава да овакво катастрофално стање на терену огољава сурову истину о једном од најзначајнијих споменика византијске и српске баштине 14. века – да о њему нико не брине.
- Годинама указујем на неопходност трилатералног модела заштите, у шта би биле укључене Република Северна Македонија, Србија и Грчка… Наслеђе не уништавају само ратови. Понекад га много спорије, али пођеднако немилосрдно, уништавају влага, биолошка деградација и људска равнодушност.