Припадници мизарне али врло аутошовинистички настројене ткз. Иницијативе младих за људска права поново понижавају све национално свесне грађане Србије. Својим предлогом о подизању споменика безчасном генералу – дезертеру Владимиру Трифуновићу, јуришници културне деконтаминације изврћу руглу све ратне традиције нашега народа.
Деловање ове агентуре екстремиста левих либерала најбоље описују речи народне пословице: „На вука вика, а лисице месо једу“. Док они као лисице пилићарке насрћу на мирне грађане са другачијим ставовима. У својим извештајима галаме о некаквом десничарском насиљу, за чији пример не постоји ни један једини доказ.
Млади људско-праваши, постоје инструисани од страних служби да дижу вику и халабуку, на све оне који су својом чашћу и савешћу, бранили наш народ на вековним огњиштима, као и на све оне, који деле и негују вредности тих истинских хероја.
Повели су невиђену хајку када је некадашњи комадант приштинског корпуса и Треће армије Војске Југославије генерал Лазаревић, позван на Војну академију да одржи предавање.
Деветоро активиста Иницијативе у Бешки је отишло корак даље, вербално и физички су нападали присутне мирне грађане на трибини на којој је говорио пензионисани официр ЈНА и ВЈ Веселин Шљиванчанин.
Како сами истичу њима је циљ да наше хероје уклоне из друштва, док са иницијативом за споменик дезертеру Трифуновић очигледно желе и да нам наметну нове ,,узоре“.
„Не само што су се појавили у друштву, него су се појавили и на јавној сцени, на политичкој сцени, учествују на скуповима које организују владајућа странка и поједини министри.“ – са гнушањем понављају мантру када год се у јавном простору појаве били који национално свесни Срби.
Данас када нам као узор сервирају дезертера Трифуновића они са гађењем додају да се у Србији херојима сматрају људи другачијих биографија, попут мајора Милана Тепића, коме је у престоници прошле године подигнут споменик. Иста та екстремистичко-јуришничка иницијатива за људска права је више пута јавно најављивала да ће уколико дође до подизања споменика легитимно изабраном.прњдседнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу, тај споменик они срушити. Е вала доста је било. Неће они више ништа рушити. Неће проћи ни један нови акт њиховог насиља и агресивних насртаја како на мирне грађане Србије, тако ни на српске јунаке и хероје. То им ја обећавам.
Ми из Српске деснице поручујемо:
Хвала Богу док се Србија поноси јунаком Тепићем. Док јунак Лазаревић и Шљиванчанин јавно наступају. Само Србија са Тепићем – новим Синђелићем као узором, може се сачувати и опстати. Са Трифуновићем као узором Србија засигурно нестаје.
Свима онима који имају образа да пореде мајора Тепића са дезертером Трифуновићем поручујемо да се присете речи које нам је у аманет оставио премудри владика Раде:
„Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“
