Европска унија и њени званичници пробали су да нас убеде да се минулог викенда гомила балвана самостално, стихијски и самоорганизовано исеклa и потом се, исто тако, поставилa на пет прилазних путева за село Бање у Дреници. Европљани су, не би ли Србе натерали да верују њима а не сопственим очима и ушима, покушали да објасне како су се аутомобилске, камионске, тракторске и друге гуме, такође спонтано, скинуле са возила и сасвим случајно се спалиле тик поред балвана. Онда су устврдили да су групе разуларених Албанаца, спремних на сукобе са Србима и жељних крви, потпуно погрешно протумачене у Београду, јер српско руководство и народ тобоже не разумеју праве поруке великоалбанског двоглавог орла, напада на новинаре и претње смрћу председнику Србије Александру Вучићу уколико ногом крочи у село смештено међу озлоглашеним дреничким комшијама.
Да брука буде већа, а скандал потпун, Европљани се нису ни поштено ознојили од стреса пишући умоболна саопштења. Бриселски апарат није нашао за сходно да укључи ни минимум разума и мозга за своја имбецилна писанија. Ипак, једно им је било важно – како да Београд поново навуку на дијалог са Приштином. Па онда већ домаћински и навикнуто: договор важи само за Београд, али не и Приштину. Јадно. Бедно.
За то време, униформисани људи који на рукавима носе ознаку Кфор, чија је једина мисија гарантовање безбедности народу (ко зна, можда Срби за Брисел нису народ?!) у покрајини, буквално су се излежавали као да су на каквој плажи. Додуше, јесте било топло време. А и спаљене гуме су усијале атмосферу. И док су кфоровци, што каже народ „хватали зрак“, неки други људи – без униформи, али са јасном војном формацијом и командном палицом – правили су хаотично друштво самоорганизованим балванима и гумама. Рафали из „калашњикова“, омиљеног оружја терориста, вероватно су такође слушна халуцинација косовских Срба, којима су се, како је Брисел душебрижно саопштио, привиђали и дириговани нереди. Привремене власти у Приштини на челу са Хашимом Тачијем, Рамушом Харадинајем и Кадријем Весељијем, опет некако као по команди, та два дана посете председника Александра Вучића нису радиле. Да није трагично, било би смешно.
Елем, на шта нам ова фатаморгазмична ситуација указује? Прво, балвани и гуме своју спонтаност несумњиво су добили из фотеља приштинских лидера, искусних шефова терористичке „Ослободилачке војке Косова“ (ОВК), који су испекли занат блокада и паљења. Ту истину не могу да сакрију никакве идиотске тврдње из Брисела. Друго, војници Кфор су или преплашени снагом ветерана ОВК, што је мало вероватно, или их једноставно баш брига да ли ће Албанци комшију Србина поздравити или набити га на колац, што је вероватније. Треће, не мање важно, Шиптари су показали да полако губе стрпљење због све већег амбиса у који пада њихова племенска и криминална квазидржавна творевина. Не помажу ни милијарде Беџета Пацолија, ни још актуелни ШИК (данас умивен у такозвану косовску обавештајну службу) Кадрија Весељија, нити Тачијеве и Харадинајеве мафијашке методе.
Лаж не може против истине. Пука сировост и снага не могу да се мере са мудрошћу.
Изађите из магле. Нервоза у Приштини расте. И треба.
Милан Добромировић
