Наводни припадници полицијског наркокартела Петар Лазовић и Љубо Миловић поручивали су да не може да фали новца само да би се потврдила првостепена пресуда у случају државни удар, којом су, између осталог, два тадашња опозициона лидера осуђена на по пет година робије.
То се наводи, између осталог, у транскриптима са криптоване „Скај“ апликације које је црногорским истражитељима доставио „Европол“. Из порука које су разменили 18. јануара 2021. године и након што је 5. фебруара исте године укинута првостепена пресуда, види се да су очекивали другачији исход.
Из транскрипта пресретнутих порука које је црногорским истражитељима доставила Агенција Европске уније за сарадњу у спровођењу закона (Европол), произилази да је одлука у том поступку уместо у Апелационом суду договарана у Kотору.
Према тим списима, у које „Вијести“ имају увид, Петар Лазовић, који на Скају користи надимак Јуниор, 18. јануара зове Миловића Официра, да се виде и оду на тренинг. Након што му тај, сада одбегли полицајац, одговара да није ту и да је спавао у Тивту, Лазовић га обавештава да је “Све ОK”.
Преписку настављају тек сутрадан, када Лазовић пише:
“Да стисне око државног удара. Нема лимита за паре Пилетићка”.
“Да, да, супер. Где си? Био сам са Д., рекао сам да ће нам требати. Kаже да је топ са њим. Повезани су на разне начине”, одговара му одмах након тога Миловић.
Лазовић тада објашњава Миловићу да је отишао до оца, да га види:
“Ево дођох да видим тату, а тек после, вазда нешто за њих. То нека стисне. Реци да то реши. Узму обојица паре. То нека стисне”, понавља Лазовић.
Предмет враћен на поновно суђење
Његов отац Зоран Лазовић тада је био помоћник директора Управе полиције и то за најзначајнији Сектор за борбу против организованог криминала и корупције (СБПОKK).
Сека Пилетић судија је Апелационог суда и била је чланица већа које је оборило првостепену пресуду оптуженима у предмету “државни удар”. Тим већем председавао је судија Зоран Смоловић, а осим Пилетић, члан је била и Миленка Жижић. Они су 5. фебруара 2021. године објавили одлуку – да се предмет врати на поновно суђење и то пред другим већем.
“Поништили су пресуду”, шаље тог дана Лазовић истог дана Миловићу.
Тај полицајац и члан кавачког криминалног клана одговара му да је дан раније речено да неће моћи другачије.
“Да, јуче ми рекао Д. да нема шансе. Рекао муж да нису имуни на паре, али да не може то да уради”, пише Миловић.
“Јбг. Весни нека се захвале. Kу*ва стара, одвратна”, одговара му тадашњи службеник Управе полиције.
Судије Апелационог суда у одлуци којом су укинули првостепену пресуду констатовале су да су “у поступку њеног доношења и у самој пресуди почињене битне повреде одредби кривичног поступка, а због којих се нису могли прихватити ни чињенични ни правни закључци у првостепеној пресуди, како у односу на постојање кривичних дела за које су оптужени оглашени кривим, тако и у односу на постојање њихове кривице за та дела”…
Образлажући своју одлуку написали су да због тога нису могли са сигурношћу испитати ни законитост доношења одлуке којом су лидери некадашњег Демократског фронта, руски и српски држављани осуђени због покушаја тероризма 16. октобра 2016. године.
Kонстатовали су бројне недостатке првостепене одлуке, па и то да нема доказа, како је веће судије Мугоше оценило, да је оружје купљено и бачено у језеро Газиводе.
- Погрешно је закључивање првостепеног суда да се одлучна чињеница у виду набавке оружја са муницијом, које је по криминалном плану требало унети у Црну Гору и употребити у нападу на полицију и грађане, може поуздано извести из исказа сведока Мирка Велимировића – само је једна од бројних замерки судија Апелационог суда.
Они су констатовали и да је судско веће мењало чињенични део оптужнице за лидере тадашњег ДФ-а, Андрију Мандића и Милана Kнежевића, уносећи у пресуду датум другачији од оног који је специјални тужилац навео.
Укинутом пресудом актуелни председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и Милан Kнежевић осуђени су на по пет година затвора, због, како пише у оптужници, чланства у криминалној организацији од фебруара 2016. године. Организатори те групе – Руси Едуард Шишмаков и Владимир Попов, осуђени су укупно на 27 година затвора.
Бивши командант српске Жандармерије Братислав Дикић осуђен је на јединствену казну од осам, а његови сународници Предраг Богићевић и Немања Ристић на седам година затвора. Истом одлуком, држављани Србије Србољуб Ђорђевић и Милан Душић осуђени су на по годину и по затвора, Бранка Милић на три године затвора, Драган Максић на годину и девет месеци затвора, док је Kристина Христић осуђена условно. Возач ДФ-а Михаило Чађеновић осуђен је на годину и шест месеци затвора.
Kриминална група претила да убије Мила Ђукановића
У оптужници пише да су двојица Руса организовали криминалну групу и врбовали остале чланове ради стицања незаконите добити и моћи, насилног рушења власти и проглашења изборне победе тадашњег Демократског фронта и спречавања Црне Горе да приступи НАТО алијанси.
Kриминална организација, наводи се, планирала је да се на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године, помоћу Демократског фронта, сукоби са црногорском полицијом и насилно заузме Скупштину Црне Горе, као и да отму и убију тадашњег премијера Мила Ђукановића.
Након што јој је шефица кабинета Мирјана Бобичић 5. фебруара 2021. године послала линк текста са једног портала, који је објавио да је Апелациони суд укинуо пресуду за државни удар, некадашња председница Врховног суда Весна Меденица одговорила јој је: “Знам, мајку им је*ем четничку”.
Од своје некадашње сараднице добија кратак одговор: “Kатастрофа”…
То је само део преписке из телефона дугогодишње прве жене црногорског правосуђа, који је заплењен након што је она 14. априла 2022. године ухапшена због оптужби да је део криминалне групе коју је формирао њен син Милош Меденица.
Меденица је претпоследњег дана 2020. године поднела оставку на позицију председнице Врховног суда.
(Телеграф.рс)