ИСТРАГА је већ писала о професорима и универзитетским активистима који на овај или онај начин оштећују земљу у којој живе и раде, зарад интереса страног фактора. Ипак, као и цела јавност у Србији, и ми смо заборавили на кључну особу, која већ годинама даје подршку сваком облику параноје уперене против интереса Србије. У питању је Србијанка Турајлић, пензионисана професорка Електротехничког факултета у Београду.
Србијанка Турајлић је позната свакоме ко је макар одгледао или одслушао било који опозициони програм. Један је од оснивача Покрета Слободних Грађана и њен активни члан, Турајлић, баш као и Борка Павићевић, чест је саговорник опозиционих медија, у којима углавном брани ставове про-либералних политичара из Савеза за Србију. Међутим, њен политички ангажман далеко је дужи и сложенији него што се то на први поглед чини.
Током деведесетих година Србијанка Турајлић је практично била симбол универзитетске борбе против режима Слободана Милошевића. Она је током читаве деценије била активни члан Отпора, помажући напоре америчких тајних служби да покоре Србију. Та намера се и остварила петог октобра 2000. године, датума који је Србима донео глад, сиромаштво, распродану земљу и празне фабрике. Србијанки Турајлић тај дан је, додуше, донео место у кабинету Министарства просвете и спорта од 2001. до 2004. године. Због свог залагања у „Отпору“, 2009. године добила је награду „Освајање слободе“. Осим Србијанке Турајлић, ову награду добиле су и Борка Павићевић, Мирјана Kарановић, Аида Ћоровић, Бранкица Станковић и многи друге жене сличних политичких ставова, па је јасно о каквој награди је реч.
У периоду док је Србијанка Турајлић била запослена у Министарству просвете као помоћница министра просвете активно се залагала против увођења верске наставе у школе. Kада је веронаука као изборни предмет ипак уведен у основне и средње школе у Србији, Србијанка је из револта поднела оставку у Министарству просвете. Укидање верске наставе још увек је њен циљ, па се тако с времена на време огласи у медијима по овом питању и говори о разлозима за њено укидање свакоме ко је спреман да је саслуша. Србијанка Турјалић ушла је у сукоб са студентима Правног, Богословског и Факултета политичких наука. Том приликом студенти су били против називања догађаја у Сребреници „геноцидом“, док је Србијанка сматрала да је у Сребреници почињен геноцид и да би га требало називати таквим именом.
Иако је свакоме већ одавно јасно шта је представљао пети октобар и да је у питању нешто што је далеко од демократске револуције, Србијанка Турајлић је тврдокорно остала доследна петооктобарској идеологији. Године 2011. је говорила како Србија „није баш толико пропала“, иако је у то време на хиљаде радника било без посла (услед затварања фабрика о којима је ИСТРАГА такође писала). Турајлић је у тим временима веома лепо живела, судећи по њеним изјавама из тог доба.
Србијанка Турајлић активно је учествовала у протестима „Не давимо Београд“. Осим тога, она данас држи говоре и учествује на протестима у Србији. Србијанка Турјалић очигледно прижељкује неки нови пети октобар и долазак новог ДОС-а, који ће бити спреман да укине верску наставу, прогласи српски народ кривим за наводни геноцид у Сребреници и да се на све начине залаже против српских интереса.
