У најзападнијем православном храму саграђеном у руском стилу и у част Светог Николаја Другог Романова
Прошло је неколико година од првих текстова којима смо читаоце „Печата“ обавештавали о изградњи српско-руског храма у Бањалуци, који се гради у част Светог Николаја Другог Романова, као знак захвалности за све што је учинио за српски народ пре и током Првог светског рата. Првим текстом („Русији с љубављу“ – бр. 473 од 2. 6. 2017) обзнанили смо званичну одлуку да ће се у Бањалуци (на тргу у насељу Алеја центар на Бањалучком пољу) градити српско-руски православни храм у знак благодарности братском руском народу и сећања на Светог руског цара Николаја II Романова.
После освећења темеља храма приступило се припремама за наставак градње, која је подразумевала послове везане за довршење спољних радова на храму (укључујући постављање звона, купола и крстова). То је захтевало завршетак израде комплетног извођачког пројекта. Наиме, пројекат који је урађен у Москви прихваћен је као идејни, а на бази кога су наши стручњаци, уз неопходне минималне корекције, урадили главни и извођачки пројекат. Оне су се односиле, пре свега, на чињеницу да се храм гради на изузетно трусном подручју, те је требало да се испоштују сви прописи градње у таквим условима. Осим тога прихваћене су сугестије Његовог високопреосвештенства архиепископа и митрополита бањалучког господина Јефрема да храм, који ће се градити у типичном руском стилу, има и елементе српске архитектуре.
И ова фаза изградње храма је завршена и прва литургија у закровљеном храму одржана је у недељу 21. 9. 2025. – на дан Рођења Пресвете Богородице (Мала Госпојина). Литургију је, уз присуство великог броја верника, служио Његово високопреосвештенство архиепископ и митрополит бањалучки господин Јефрем уз саслужење Његовог преосвештенства епископа марчанског господина Саве и свештенства бањалучке епархије. Мада овај храм спада у веће, он није могао под свој кров да прими све оне који су дошли на прву литургију.
Бањалучки српско-руски храм Преображења Господњег је правоугаоне основе, димензија 24,56 x 19,58 метара. У складу са хришћанском православном сакралном архитектуром, унутрашњи простор храма подељен је на два дела: олтар, који је намењен свештенству, и наос (брод или лађа) у коме се налазе верници током богослужења или молитве. Реч је о тропрестоном, тробродном храму, што значи да у њему постоје три олтара (са светим престолима – часним трпезама) и три брода (лађе) у наосу. Централни олтар посвећен је Преображењу Господњем, а бочни: један Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави, а други Светом Николају Другом Романову и његовој породици, што симболизује вишевековну блискост два братска народа и две сестринске цркве. Изнад главног улаза у храм на висини од пет метара урађен је галеријски простор за хор, површине преко 100 м². Улаз у храм, преко наткривених улазних степеништа, предвиђен је са три стране (три портала: западне, северне и јужне стране), у везни део са западне стране (два улаза), те звоник један улаз са западне стране.
Својим специфичним спољним изгледом православни храмови, поред основне намене, представљају и архитектонски украс места на којима су изграђени. Куполе и звоник са крстовима су најпрепознатљивији елементи храма по којима се они издвајају од других грађевина. Поред тога они одражавају богату историју и културу, те доприносе естетском изгледу и симболичком значењу у складу са православном традицијом. На бањалучком српско-руском храму куполе са крстовима и звоник урађени су у типично руском стилу.
КУПОЛЕ
Бањалучки српско-руски храм има пет купола карактеристичног облика – руских лукавица. Куполе у облику лукавице подсећају на пламен свеће и симболизују молитву и тежњу ка небу. Куполе украшене крстовима доприносе стварању светог простора и имају дубок симболички значај. Сама купола представља небески свод и симболизује вечност и Божје присуство. Куполе на бањалучком српско-руском храму су златне, а пет купола симболизују Исуса Христа (централна купола), а остале (мање куполе) четири јеванђелиста (Матеја, Марка, Луку и Јована).
Симболички смисао има број купола, који је углавном непаран. Поред храмова са пет купола често имамо храмове са једном (симболизује јединство Бога), три (симболизује Свету Тројицу – Оца, Сина и Светог Духа) и седам (симболизује седам светих тајни – крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење или седам дана стварања), па све до 33 (симболизује број година овоземаљског живота Исуса Христа) и више. Ретки су храмови са парним бројем купола – две (који симболишу божанску и људску природу Исуса Христа) или шест (симболизују Исуса Христа, Јована Крститеља и четири јеванђелиста).
Само покривање купола рађено је по пројекту и уз помоћ руских стручњака у Бањалуци.
Изградњом овог храма Бањалука постаје град са златним куполама са препознатљивим, блиставим и луксузним изгледом. Златна боја има симболику небеске славе, вечност, царствености и храмови са златним куполама посвећени су Христу и великим празницима. Плава боја симболише чистоту и непорочност, па се куполе са овом бојом (често и златним звездама) налазе на храмовима посвећени Богородици. Сребрна (сива) боја симболише светост и храмови са овим куполама посвећени су Пресветој Тројици или светитељима, док вишебојне куполе (као на Храму Василија Блаженог у Москви) симболишу небеску радост, величанственост и лепоту Царства Божјег.
КРСТОВИ
На бањалучком српско-руском храму постављени су карактеристични руски православни осмокраки крстови. Овај крст састоји се од вертикалне линије са две хоризонталне пречке на врху (горња краћа од доње) и једном косом пречком на дну. Све пречке су вертикалном линијом подељене на два дела, тако да на крсту имамо осам кракова. Осмокраки крст потиче из Византије (могу се видети на византијским фрескама и мозаицима из VI века) и током владавине цара Ивана IV постали су доминанти у руској црквеној архитектури, наглашавајући повезаност са византијским наслеђем.
Крст, осим естетске функције, има превасходно симболичку улогу. Представљајући Христово распеће и васкрсење, крст симболизује Христову победу над смрћу и опредељење за Царство небеско. Крст и Васкрсење су нераскидиво повезани: први предвиђа друго, а други следи за првим. Нема и не може бити Васкрсења без крста. Крст је симбол спасења, пута којим се иде ка Господу и штит који нас заклања од искушења.
Вертикална линија на крсту симболизује осу која повезује небо и земљу – божанско и људско. Средиште крста, где се преклапа ова линија са дужом хоризонталном пречком, симболизује тачку повезивања Бога и човека и представља измирење и сабирање, одражавајући средиште вере из које све зрачи.
Горња пречка на православном крсту има натпис који је био постављен изнад главе Исуса Христа – „Исус Назарећанин, цар јудејски“. Овај натпис Понтија Пилата, од ироничног и понижавајућег како је он замислио, постаће симбол хришћанске вере, наглашавајући улогу Исуса Христа као Месије и духовног владара.
Мања, доња пречка је коса и симболизује вагу правде – која мери људске врлине и мане. На руским православним крстовима на дну се, по правилу, појављује „полумесец“, који је данас углавном повезан са исламом као један од главних симбола ове религије. Међутим, полумесец на православном крсту нема везе са исламом, пошто је у Византији коришћен још у VI веку. Ислам се појављује касније (у VII веку) и као свој симбол полумесец муслимани почињу користити у ХII веку. „Полумесец“ на дну православног крста представља „јасле“ или „колевку“ и има више симболичких значења. Пре свега, то је симбол рођења и утеловљења Христовог – подсећање да је Господ, пре него што је пострадао на крсту, дошао у свет као дете.
Тако се повезује почетак и крај Христовог земаљског живота – колевка и крст. Осим тога, то је „колевка спасења“, јер се кроз Христа родило ново доба за човечанство, те симболизује сидро наде. У Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима се наводи да крст за душу хришћанина представља наду, „котву душе, чврсту и поуздану“ (6,19).
ЗВОНИК
Бањалучки храм краси карактеристични руски – шаторски звоник, који има висок и шиљаст кров, облика купе и подсећа на шатор. Својом висином и обликом звоници симболизују везу између земље и неба, представљајући тежњу верника ка узвишеном и божанском. Граде се уз западни део цркве, било причвршћени уз главну грађевину или као одвојена структура, што је случај са бањалучким српско-руском храмом који је везним делом (сувенирницом) повезан са западним делом храма. На звонику постоје и четири часовника.
Свих пет звона (различитих величина) одливена су у једној од најпознатијих светских ливница Грасмајер (Grassmayr) из Инзбрука (Аустрија), породичној фирми Грасмајер, основаној 1599. године, на челу које је сада Јоханес Грасмајер из 14 колена породице која одржава ову традицију већ шесто столеће и чија се звона налазе у више од 100 земаља на свим континентима. Поред дуге породичне традиције и тајни звоноливења, које се преносе са колена на колено, ова ливница успева да одлично споји старе технике са модерним иновацијама, због чега су њихова звона цењена као изузетна уметничка и занатска дела која одликује јединствен звук богате хармоније.
Дародавци по једног звона за бањалучки храм су пет појединаца (са породицом) из Бањалуке. На сваком од пет звона је текст о приложнику (дародавцу) и грб Српске цркве, те икона Христова (на највећем звону – тежине 2.640 кг), икона Богородице (1.300 кг), икона Светог Саве (770 кг), икона Светог руског цара Николаја Романова (540 кг) икона Светог Серафима Саровског и Светог Сергија Радоњешког (325 кг). Фонд за подршку хришћанске културе и наслеђа из Москве је дародавац свих 11 крстова – шест великих (један за велику, четири за мање куполе, један за звоник) и пет мањих крстова (три на улазним вратима у храм и по један на улазним вратима у сувенирницу и духовно-културни центар).
Крстови на куполама и звонику чине и највише тачке храма. Бањалучки српско-руски храм достиже висину од 48,97 метара са звоником на чијем је врху крст висине 4,3 метара. Највиша тачка велике куполе је 43,2 метара (са крстом висине 7 метара), а четири мање куполе 31,95 метара на врху којих су крстови висине 4,33 метра.
Истовремено са завршетком српско-руског храма Преображења Господњег приводе се крају и радови на Духовно-културном центру који се налази на ободу кружном трга иза олтарског дела храма. Правилног је лучног облика, димензија 37 х 15,5 м, спратности По+П+4+Пк и укупне бруто површине 3.373,7 м² (нето корисна површина 2.890,9). Уједначене је висине као и суседни стамбено-пословни објектима који се налазе на ободу кружног трга. Он има и функцију пратећег верског објекта (парохијског дома) па су у њему предвиђени разноврсни садржаји у складу са потребама корисника. Између осталог, ту ће бити: сала за вернике са чајном кухињом, велика сала за састанке са могућношћу преграђивања и мултифункционалности, седам учионица намењене за разне обуке и предавања, библиотека, музеј, архив и неколико станова.
После прве литургије храм је укључен у редован литургијски живот, а упоредо са тим радиће се унутрашње уређење храма: живописање (осликавање зидова и свода), постављање иконостаса и уређење олтара, уградња камених подова, полијелеја (великих лустера), орнаментике и слично. Данас Бањалуку краси један од најлепших храмова урађен у стилу древноруског црквеног неимарства који је вековима украшавао московски Кремљ. Он је и најзападнији храм саграђен у руском стилу, а у средини где живи већински православни народ, који ће сигурно допринети даљем учвршћивању везе два братска народа и две сестринске цркве и бити залог бољитку нас и наших потомака.