Врхунски познавалац мрачних тајни светских дворова и необузданих политичара, овај Србин учествовао је у стварању прве руске обавештајне службе.

Данашњу стратешку сарадњу Русије и Кине многи у узаврелој светској арени виде као основу глобалне стабилности, али мало ко зна да јој је темеље ударио наше горе лист Саво Владиславић. Човек од највећег поверења руског цара Петра Великог склопио је пре скоро три века (5. априла 1728), тада већ у време владавине Петра Другог, споразум о разграничењу између две силе.

Кабинет 1.701

Био је аутор „Тајног описа Кине по обалама и по путевима и по утврђењима и по војним базама“, а на поверљива документа о снази и стању кинеског царства Саво је ставио печат пошто је, у тајности, табанао пешке, превалио хиљаде километара на коњима и камилама, пловио једрењацима, испитивао, поткупљивао… Није се уморио, стигао је да створи и обавештајну мрежу подижући градове, караванске станице, манастире, из којих су му прослеђиване информације. Оснивач царског „црног кабинета“ 1.701, у којем су били најпоузданији шпијуни, умео је да закува и код Турака и код папе, пријатељевао је са цетињским кнезом Данилом, стварао везе у Француској, Шпанији…

Кад је Владимир Владимирович Путин 2012. хтео да се консултује о новом међудржавном уговору с Кином, академици су му рекли да је постојећи, Савин, историјски верификован и добар. Иновиране су нијансе, све је остало зацртано онако како је осмислио виспрени Херцеговац. Путин је одмах проучио његов лик и дело и признао да је – одушевљен!

Ко је овај човек, творац модерне евроазијске шпијунске мреже од Балтика до Средоземља, крајњег запада Европе до срца Кинеског царства?

ЗЛАТА ВРЕДАН

За 25 година агентуре био је актер најважнијих догађаја које је осмислио руски цар на основу његових шпијунских извештаја: закључио је лично мир с турским султаном, војни савез с кнезом Молдавије, конкордат с папом, пакт о пријатељству с кинеским царем, разграничио Русију и Кину… Савин потомак, песник и дипломата Јован Дучић указао је и да је први поставио српски проблем као главни проблем Балкана.

Руском двору Владиславића је препоручио немачки филозоф Лајбниц, с очеве стране Лужички Србин. За кога је до тада шпијунирао, осим за Србе, поуздано се не зна, али није се нећкао кад је стигао позив Петра Великог: ваљало је збацити турског султана Мустафу Другог. Посао је, уз обмане и друге цаке, обавио за тили час, па је опет ишао у Цариград да помогне грофу Толстоју да утврди мир и положај руског посланства под Ахметом Трећим. Успут је ишпијунирао све што је требало, нацртао прецизне мапе граница Османског царства, посебно уз Црно море. Потом се бацио на Кину…

Гроф Рагузински

Рођен је 1664. у околини Фоче, са непуних 20 година нашао се у Дубровнику. У језуитским школама је стекао високо образовање, трговачки послови одвели су га 1698. у Цариград и ту је почео да обавља прве обавештајне послове. Убрзо је, на прагу 18. века, уз руског цара постао најмоћнији Србин. Узео је ново презиме, Рагузински (Дубровчанин), на титулу грофа није морао дуго да чека, као ни на чин царевог тајног саветника, Орден Александра Невског… Данас кажу да је Саво, осим што је био наш агент бр. један, утемељивач српско-руских духовних веза.

ЛИЧНА КАРТА

Рођен: 1668, није познат тачан датум
Место: Јасеник
Умро: 17. 6. 1738.
Место: Санкт Петербург

КАРИЈЕРА

Почетак Школовао се у Дубровнику у језуитским школама, знање економије стекао у Шпанији и Француској

Успон Обавештајним радом почео да се бави у Цариграду 1698, као трговац је ширио везе. Немачки филозоф Лајбниц га је препоручио цару Петру Великом, 1701. основао прву руску обавештајну службу

Достигнућа Збацио с престола турског султана Мустафу Другог 1703; склопио 5. априла 1728. споразум о разграничењу између Русије и Кине

Извор: kurir.rs

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА