Са најновијом изјавом Мила Ђукановића да неће потписати опозиве за седам амбасадора Црне Горе, више је него јасно да је министар вањских послова у Влади Здравка Кривокапића- Ђорђе Радуловић, свог првог радног дана, као „тројански коњ“ у новој црногорској Влади, одиграо тактички потез у корист свога шефа Мила Ђукановића и навео премијера Кривокапића на сулуду идеју да тако наивно поступи и покрене опозив амбасадора који су Ђукановићеви људи од највећег повјерења.
Потпуно је погрешна перцепција да би Ђукановић дозволио, прво своје велико понижење, јер је он послао те људе и гарантовао за њих страним државама, а затим ни њихово лично, јер су то његови најближи и најоданији сарадници, посебно имајући у обзир његова уставна овлашћења по овом питању.
Међутим, пажљивим посматрањем и анализом потеза које је вукао министар Радуловић, види се позадина ове на изглед бесмислене акције, а она се односи на ово чега смо управо свједоци, а то је бламирање и понижење премијера Кривокапића, који је у цијелој овој ситуацији испао неозбиљан, неинформисан и лакомислен.
Ђукановић је овим симболично показао ко је још увијек газда, а ако узмемо у обзир и недавно одбијање да потпише сет закона, међу којима и Закон о слободи вјероисповијести, ова тактичка грешка Кривокапића постаје још већа и озбиљнија.
Министар Радуловић је заједно са овим злонамјерним потезом о опозиву црногорских амбасадора, премијеру Кривокапићу подметнуо још једну коску, а то је лажно тврђење да је амбасадору Божовићу истекао агреман, те да нова Влада нема могућност да поништи одлуку Министарства вањских послова Црне Горе у техничком мандату да амбасадора Божовића прогласи персоном нон грата.
И онима који су једанпут у животу прочитали Бечку конвенцију о дипломатским односима, јасно је да агреман нема рок трајања, и да не постоји термин „временског истицања агремана“, што је у старту била малициозна конструкција министра Радуловића, којом је завео, не само премијера Кривокапића, него и дио стручне јавности, с обзиром да се оваква ситуација готово први пут дешава у дипломатској пракси, да техничка Влада, тачније Министарство последњег дана техничког мандата доноси једну овакву одлуку.
Са друге стране чланом 95. Устава Црне Горе, јасно су прописане ингеренције предсједника Црне Горе, гдје се види да су његове надлежности исцрпљене са пријемом акредитивног писма, што је министар Радуловић такође, тенденциозно, погрешно интерпретирао и покушао додатно, рекли бисмо вјештачки да закомпликује једну врло просту и јасну ситуацију а то је: Одлуку о проглашењу амбасадора Србије у Црној Гори др Владимира Божовића донио је технички министар, техничке Владе, последњег дана свог постојања.
Та одлука ни у ком смислу нема додирних тачака са предсједником Црне Горе, тако да се њено укидање врши искључиво од стране оног органа који је и донио у овом случају Министарства вањских послова Црне Горе, односо одлуком министра Радуловића, све друго је лаж и обмањивање већег дијела јавности Црне Горе, која је дала подршку на изборима Кривокапићу као носиоцу Коалиције За будућност Црне Горе, а не ДПС кадру Радуловићу, који је од старта дјеловао противно очекивањима 133.000 гласача Коалиције За будућност Црне Горе.
Крајње је вријеме да се премијер Кривокапић освијести и схвати да је изигран и са повлачењем црногорских амбасадора и са протјеривањем амбасадора Божовића, те да сада промптно одреагује и исправи дио који се односи на амбасадора Божовића, на начин што ће Министарство вањских послова Црне Горе поништити одлуку од 28.11.2020. године којом се амбасадор Србије у Црној Гори проглашава персоном нон грата и на тај начин окончати понижење Републике Србије које траје ево дуже од мјесец дана, сваки други потез премијера Кривокапића и сваки вид оправдања које као што видимо нема утемељења у Бечкој конвенцији, а ни Уставу Црне Горе, значи само да он у овом дијелу из њему познатих разлога остаје доследан политици ДПС-а, што нас доводи у ситуацију да би премијер морао да стане пред суд 133.000 гласача који су га довели на власт и објасни им због чега је то тако.
