Пре тачно 147 година, Тодор Станковић развио је српску заставу на нишкој тврђави и гласно узвикнуо речи које су ушле у историју:
„НИШ ЈЕ НАШ!“
Тодор Станковић рођен је у Нишу 13. фебруара 1852. године. Био је истакнути српски национални радник, дипломата и родољуб, као и конзул Kраљевине Србије у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну. Учесник је свих ратова од 1876. до 1918. године, а један је од оснивача Нишког комитета, организације која је имала кључну улогу у борби за ослобођење југа Србије.
Носилац је бројних домаћих и страних одликовања. Године 1903., као резервни коњички мајор, одликован је Медаљом за војничке врлине, док му је 1921. године додељен Орден Светог Саве И степена, једно од највиших признања Kраљевине Србије.
Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године као командант батаљона. Током Првог балканског рата, октобра 1912., са својим коњичким одредом први улази у Приштину. У Другом балканском рату са ИИ пуком стараца учествује у освајању Белоградчика, а у септембру 1913. године постављен је за првог српског управника и команданта Белоградчика. Током 1915. године командовао је ИВ пуком нишких резервних трупа, састављеним углавном од Арнаута.
У октобру 1927. године, посмртни остаци Тодора Станковића и његове супруге Персиде свечано су пренети из Београда у Ниш, где су сахрањени у породичној гробници, у граду за чију се слободу борио целог живота.
Његов узвик са тврђаве није био само тренутак победе – био је завет слободе, храбрости и љубави према Нишу и Србији.