Виши суд у Новом Саду у детаљном образложењу навео је да је обустављен поступак против шесторо оптужених без доказа, међу којима је и бивши министар Горан Весић
Оптужница коју је Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло против шесторо окривљених за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду без доказа, доводи до „озбиљне забринутости за правну сигурност“, наводи се између осталог у детаљном образложењу одлуке суда којом је обуставио поступак против Горана Весића, Јелене Танасковић, Аните Димовски, Милана Спремића и Дејана Тодоровића.
У паду надстрешнице 1. новембра прошле године, погинуло је 16 људи.
Преседник Србије Александар Вучић већ у првим данима после једне од највећих трагедија у Србији изјавио је да одговорност мора да буде „јасна и недвосмислена“ и да ће сви у смислу кривично-правне, моралне и политичке одговорности сносити последице. Како се и показало, држава је предузела све кораке како би се утврдила кривица и казнили одговорни.
Међутим, упркос томе, „студенти“ блокадери и пре него што су истражитељи завршили прикупљање доказа и детаљну анализу свих докумената позвали су грађане на улице, организовали протесте, палили и рушили, под изговором да као први захтев до чијег ће испуњења блокирати Србију траже објављивање комплетне документације о рекоснтрукцији Железничке станице, „како би се утврдило ко је све одговоран за несрећу“.
Весић им крив за свечано отварање станице
У детаљном образложењу Вишег суда у Новом Саду који је у својој одлуци навео да је Више јавно тужилаштво у Новом Саду оптужницу подигло против шесторо окривљених без доказа, док за седморо постоји степен сумње довољан да им се суди, навело је и да је неразумљиво да између осталог тужилаштво окривљенима ставља на терет да су „свечаношћу коју су организовали и којој су лично присуствовали омогућили употребу вестибила крила Б станичне зграде Железничке станице у Новом Саду“.
- Из предложених доказа не произлази оправдана сумња да је чин медијског, политичког, маркетиншког догађаја у виду приређене свечаности могао пустити путнике и друга лица у и око станице, већ постоји оправдана сумња да је наведени догађај последица претходно предузетих радњи одговорних лица код инвеститора и извођача радова, с обзиром да дана 02.07.2025. године извођач обавештава инвеститора да су сви недостатци уочени од стране комисије решени и подноси захтев за примопредају крила Б станичне зграде, те је интерни пријем и завршен дана 04.07.2025. године, са записничком констатацијом „овим записником се потврђује да се вестибил у крилу Б станичне зграде Нови Сад може користити за путнике“ – наводи се између осталог и детаљном образложењу суда, у ком су цитирани и налази судских вештака да „до пада надстрешнице не би дошло због повећаног оптерећења, да је конструкција била у исправном стању“, као и да су „повећања оптерећења могла да убрзају или успоре, али за малу меру, појаву пада“.
Више јавно тужилаштво у Новом Саду, на чијем је челу Бранислав Лепотић већ 25. новембра прошле године наложило је хапшења осумњичених, међу којима су били Горан Весић, Анита Димовски, Јелена Танасковић и остали против којих је поступак обустављен. Ово тужилаштво, експресно за нешто више од месец дана подгло је први пут оптужницу.
Правни стручњаци који су желели да остану анонимни за Курир објашњавају да је ово био незабележен случајај у српском правосуђу, да се одлука о оптужници којој је требало да претходи детаљна и обимна истрага, која укључује материјалне доказе, хиљаде страна докумената, велики број вештачења и сведочења, испитивања чак 13 окривљених буде подигнута за месец дана.
Од првог дана покретања истраге, било је јасно да Вишем јавном тужилаштво у Новом Саду и није циљ да открију кривце и изведу их пред лице правде, већ да је намера била да се таргетирају појединци и кривична одговрност поистовети са политичком или моралном, што никако није смело да се догоди. Оно што је данас постало јасно јесте да је Више јавно тужилаштво у Новом Саду оптужницу писало под притском улице, односно блокадера или центара моћи који стоје иза оних који су месецима изазивали нереде. Ни једно а ни друго не може да буде оправдање за кривични прогон оних за које немају, како се из одлуке суда показало, ни основ сумње за покретање истраге – каже извор Курира из врха српког правосуђа.
Додаје и да је нејасно због чега је тужилаштво на чијем је челу Лепотић, иначе близак сарадник и, како тврди саговорник Курира, човек од поверења Загорке Доловац упорно инсистирао да се име тадашњег министра нађе на оптужници.
- У обзир морамо да узмемо све околности под којима је вођена истрага једне од највећих трагедија. Остаје отворено питање да ли је крајњи циљ био додворавање блокадерима и давање ветра у леђа онима који су организовали рушилачке походе против власти и али и питање да ли би, да су истрагу водили по доказима а не нечијим захтевима или жељама, судски поступак који још није ни почео увелико трајао – додаје наш саговорник и закључује да ће као и пуно пута до сада последице због грешака Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, али и Врховног тужилаштва које је имало могућност да интервенише и да обавезно упутство за поступање, сносити држава и грађани Србије.