Читав православни свиет потресла је смрт митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Од њега су се опростиле хиљаде грађана, а сахрани су присуствовали бројни политичари из земаља региона, међу којима су били и председник Републике Србије Александар Вучић, као и председник Републике Српке Милорад Додик.
Велики Матија Бећковић, казао је да велике људе и њихова дела смрт само увеличава.
О Митрополитовом лику и делу протеклих дана много је речено, али не и до краја испричано. Јер, наш Митрополит оставио је за живота дела и речи који ће се вековима препричавати и изучавати.
У наставку текста ИН4С вас подсећа на његову прву историјску беседу на сахрани Аве Јустина 1979. године. Времена као и данас – мрачна.
Свети Ава Јустин Ћелијски, велики теолог, философ, беседник, испосник, молитвеник… рођен је у Врању на Благовести прије 125 година и на Благовести се пре 40 година преселио у рајска насеља. На рођењу је добио име Благоје – целог живота је благовестио Еванђеље Христово животом, делом и речју.
Ово је инсерт из филма ђакона Ненада Илића „Ава Јустин“.
„Ја питам само вас који ме слушате и који сте се окупили овдје да одамо последњу пошту мом светом покојнику. Да ли смо чули његову реч и да ли ћемо чути његову реч. Да нисмо остали глуви на његову реч. Нећемо и ми можда личити на оне који су убијали пророке а онда подизали споменике. Одлазећи на Небеску Србију, једино те молимо:
Поздрави тамо старца Симеона Мироточивог и замоли га да нам опрости што свете границе српских земаља, њихове духовне границе и духовне темеље, не чувамо. Поздрави тамо светитеља Саву, његовог сина и творца наше нације и културе, и кажи му да нисмо сачували хитон Цркве светосавске.
Поздрави горе и светог великомученика Косовског Лазара и кажи му да се кандило вјере гаси на Косову његовом. Поздрави и светог Василија чудотворца Острошког код кога си ишао и пред њим заједно са њим плакао пред родом својим. Заједно са њим поздрави и светог Петра Цетињског мученика“, беседио је тада митрополит Амфилохије.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у својим ранијим беседама казао да је отац Јустин једна изузетна личност нашега времена и подсетио да је по његовом благослову добио монашко име Амфилохије. Наиме, владика Атанасије (умировљени захумско-херцеговачки) и Митрополит су били код великог Божијег човека, духовника, старца Амфилохија на Патмосу и оцу Јустину послали старчеву фотографију. Касније када је питао старца Јустина за име које би узео на монашењу, он је предложио да буде Григорије или Амфилохије.
Дана 2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбапским у Храму Светог Саве на Врачару. Његове мошти налазе се у манастиру Ћелије код Ваљева.
Прославља се 1. јуна по старом, односно 14. јуна по новом календару.
Његови аскетски подвизи, молитве, љубав еванђелска, само су у потпуности Богу знани, а роду православном оставио је обимно, чудесно и богонадахнуто дело теолошког, философског и богослужбеног карактера у обиму од 33 тома, као и 12 томова „Житија Светих“, први пут приређених на српском језику.
