Тражимо да се професор Зоран Буљугић врати на посао професора руског језика у Дванаестој београдској гимназији.
Професор Дванаесте београдске гимназије Зоран Буљугић добио је отказ у школи у новембру прошле године након сукоба са бившом директорком Светланом Миљеновић. Она је захтевала ванредни преглед да ли је способан за рад са децом који је одбачен на његову жалбу, али школа опструира његов повратак на посао. Због тога је професор Зоран Буљугић свакодневно у штрајку глађу на улазу у двориште школе у улици Војвода Степа.
Шта се крије иза овог проблем?
Професор Зоран Буљугић је тврдих националистичких, русофилских, помало и контроверзних, политичких гледишта, али то није важно уколико свој посао професора руског језика обавља професионално. Да је професионалан у свом послу могу да потврде сви бивши и садашњи његови ученици. Да никада није имао проблема са ђацима и њиховим родитељима потврдила је медијима и садашња заменица директора Гордана Павловић, као и за проверу способности рада са децом надлежни психијатар. Професор Буљугић је превео мноштво књига са руског језика.
Преко 15 година колико ради у гимназији професор Буљугић је био жртва свакодневног малтретирања и опструирања у раду од стране бивше директорке Светлане Миљеновић и групе окупљене око ње. Светлана Миљеновић је на место директора дошла као кадар Демократске странке и позната је по томе како своју институционалну моћ и позицију на којој је користи да се суптилно, свакодневно, обрачунава са наставним кадром који нема њена идеолошка или политичка гледишта. Једина грешка професора Буљугића је била бурна „дигитална“ реакција у тренутку када је ситуација измакла контроли. Ипак, постоји ли неко ко прати малтретирање наставног кадра путем моћи коју доноси позиција директора или нека друга?
Коминтерновски принцип пролетерске револуције је подразумевао да најбољи комунисти који су се најоштрије борили против „српског национализма“ као награду за своју борбу добију преселење и посао у Београду. Тако се десило да смо у последњих 70 година дошли до тога да друштвене, културне, политичке и друге институције у Београду држи анационална „елита“ комунистичких темеља, која је склопила савез између своје комунистичке матрице и западног интереса да се коминтерновски принцип „изједначавања“ народа на Балкану и „Срби као реметилачки“ фактор доведу до краја. То је довело до тога да они већ 70 година користе моћ институција да се боре против свих национално свесних људи. У претходном периоду још једна жртва ове институционалне репресије неокомуниста био је велики професор Дарко Танасковић који није изабран за професора емеритуса. Они се зову другосрбијанци или деца комуниста која су довела до тога да многи за Београд кажу да је антисрпски град и користе институционалну моћ да се обрачунавају са онима које виде као људе који заступају национални елемент.
Професор Зоран Буљугић је још један човек са израженом националном свешћу који је жртва институционалне репресије „деце комуниста“. Борба са анационалном комунистичком „елитом“, децом комуниста, почиње у институцијама. Професор Зпран Буљугић тренутно ту борбу води штрајком глађу. Подржите га да се врати на посао!
Бивши ученици професора Буљугића
