Често се питам зашто ми Срби (или поједини међу нама) прихватамо најидиотскија помодарства која нам долазе са запада? Зашто се на пример не угледамо на запад у погледу развоја приватног предузетништва (какво је постојало и код нас све до 1944. године) или развоју инфраструктуре или приватној и грађанској иницијативи (а не чекање да “држава” нешто среди) итд. а у исто време чувамо своју веру и традицију?
Један од најочигледнијих примера те слепе опчињености најодвратнијим помодарствима запада је свакако прослава бесмисленог америчког празника “Ноћ вештица” или “Halloween”. Не само да тај “празник” везе нема са српском традицијом или фолклором, већ у својој суштини представља све супротно нашој традицији, Светосављу, народним обичајима и фолклору.
Тај тзв. празник потиче из земаља келтског говорног подручја (територије данашње Француске, Велике Британије, Ирске итд.) из њихових предхришћанских паганских и магијских корена. Он представља мешавину келтских друидских магијских радњи, римског паганства у празницима “Помона” и “Паренталија” као и галских обележавања краја лета када се, како они верују, дешава прелазак духова између света мртвих и живих. У њему се слави келтски пагански бог “Аос Си” (коме су друиди приносили и људске жртве) који шаље духове мртвих кући на једну ноћ, а облачење у вештице и сподобе и одлазак од куће до куће представља начин удовољавања том келтском тзв. богу, док додатну примесу целом том фолклору представља чињеница да се тај дан обележава вече пред римокатолички празник “Свих светих” (који не постоји у Православљу) којим они пружају утеху душама у “Чистилишту” (још једној римокатоличкој измишљотини која не постоји у изворном православном хришћанству). Оно што заправо јесте тај празник “Ноћ вештица” је једно обично клањање келтском паганству, најмрачнији окултизам и кађење нечастивом, које везе са Србима и Православљем нема.
Не дозволите да вам ово окултистичко помодарство манипулише децом! По српским школама, у чему највише предњаче наставници енглеског језика, се на овај дан све више организују некакви маскенбали тако да се нашој деци овај изузетно опасан “празник“ представља као манифестација у којој се малишани забављују и друже. Жалосно је то што челни људи наших образовних установа одбравају организовања прославе окултистичке “Ноћи вештица“ у школама, а још је тужнија чињеница да ни једна важнија институција не диже свој глас против срамне експанзије вештичарења у српском школству.
Данас треба да прославимо Крсну Славу Светог Апостола и Јеванђелисте Луке, и то чинимо онако како доликује српској Слави и такође прославимо нашег великог светитеља цетињског Светог Петра, а не бесмислени празник западног окултизма и вештичарења. Чувајмо Срби своје душе и своју светосавску веру, као и наши преци и не дозволимо да било ко манипулише нама и нашом децом.
