Руски глумац Александар Цуркан је први пут у Србији. Он изводи концерт под насловом „Верујем у Бога“ на Међународном фестивалу православних филмова „Снажни духом“ у Крушевцу, а у интервјуу за портал Russia Beyond говори о поруци коју би желео да пренесе српској публици.
„Представа ‘Верујем у Бога’ је музичко-песничка композиција на стиховима невероватно талентованог песника Сергеја Бахтејева. Звали су га ‘царски гуслар’. Професори Александровског лицеја који је Бахтејев похађао поверили су му задатак да посвети стихове цару Николају Другом и царици Александри Фјодоровној и наступи пред њима. Двапут је ишао на фронт Првог светског рата као добровољац и двапут је рањен, а једном га је у болници посетила царица Александра Фјодоровна.
Најстрашнији дан у његовом животу био је 2. март 1917, дан када се цар одрекао престола. Сергеј Бахтејев тада пише стихове ‘Цареве убице’ у којима предвиђа да ће након више векова осванути дан који ће ‘растерати ноћне сенке’, и ‘ми ћемо поново пасти на колена пред нашим царем’, a ‘тамо где су зли људи бацали свеце на ломачe, подићи ће победнички божји храм’, и Николај и чланови његове породице ће бити проглашени за мученике.
Пройдут века, ночные тени
Разгонит светлая заря,
И мы склонимся на колени
К ногам Державного Царя.
На месте том, где люди злые
Сжигали Тех, Кто святы нам,
Поднимет главы золотые
Победоносный Божий Храм.
И Русь с небес благословляя,
Восстанет Образ неземной
Царя-Страдальца Николая
С Его замученной Семьей.
„Сергеј Бахтејев је прави руски пророк, предвидео је пре 100 година време у ком живимо“, наставља Цуркан. „Ја тачно знам да Срби чувају сећање на цара Николаја Другог, јер он је био цар-бранилац, он је спасао српски народ као свој, јер био је православни хришћанин! Видео сам у Београду споменик Николају Другом и свеже цвеће на њему.
У Србији сам као код куће. Наступао сам у преко 30 држава света, али ме нигде нису тако добро примили као у Србији. Србија је православна земља која одговара мојој представи о доброти и Богу. Дивим се снази духа српског народа, који је сачувао веру у најстрашнијим историјским тренуцима, управо је вера спасила те храбре људе. Њихова великодушност нема границе и ми се добро сећамо колико је Руса емиграната Србија удомила. И Сергеј Бехтејев је живео у Новом Саду. Тамо је издао неколико збирки песама и уређивао лист ‘Руска застава’.
Помислих једном да се наша веза види чак и у називима наших држава: Русија, Србија, Сирија. Четири иста слова: Р, С, И, Я, а спаја нас то што смо сви ми бранили и настављамо да бранимо православље, хришћанство и наше светиње.“
