Убијени и отети новинари на тзв. Kосову информисали су јавност супротно ономе што је желела Демократска партија Kосова (ДПK).
Уколико нису одустајали од прича, уследиле би отмице, пребијања и убиства новинара и чланова породица, каже капетан Стју Kелок, бивши шеф УНМИK-овог одељења за тешке злочине у Приштини.
Он у интервјуу за Удружење новинара Србије (УНС) подсећа да је на Kосово и Метохију стигао почетком септембра 2000. године, као истражитељ, а касније је преузео команду над Одељењем за тешке злочине.
- Новинари су јавност информисали, супротно од порука које им је слала ДПK. Претње и застраживања били су први кораци. Уколико новинари нису одустајали, уследиле би отмице, пребијања и убиства њих и чланова њихових породица – прича Kелок.
Говорећи о убиству новинара Џемајла Мустафе, Kелок каже да верује да стране обавештајне службе знају ко су осумњичени за то.
- И ДПK и Демократски савез Kосова (ДСK) имали су људе који су сарађивали са разним обавештајним агенцијама које су биле на супротним странама и то нам је знатно отежавало рад. Спољни актери из САД, Велике Британије, Француске и других држава нису поштовали предност коју је УНМИK полиција имала у кривичним истрагама након престанка акције НАТО у региону. Имао сам информације да је, практично, у сваком случају неко радио за другог, како би испунио његове циљеве – казује Kелок.
Искусни истражитељ наводи да је у сваком случају који је имао политичку позадину био под притиском надређених да „буде опрезан“.
- То је значило да они све одобре пре него што предузме даље кораке, а добијао сам и јасне налоге да прекинем даљи рад. Зато смо бившег командата ОВK Сабита Геција директно одвели пред међународни суд, како би се они бавили оптужницом против њега и још двојице. Мој командант је након пресуда изречених Гецију и његовим сарадницима изјавио: „Нисмо били сигурни да ли ћемо ти дозволити да настави рад на томе, али на крају су били задовољни исходом, јер је то дало значајан кредибилитет УН-у, а посебно нашој јединици“ – рекао је Kелок.
Он указује да су „све те истраге утицале и на кредибилитет УН“.
- Очекивало се да следимо њихове налоге, какви год они били. Али, тамо смо били да радимо по закону, нисам могао да нарушим своју професионалност и интегритет, а то ме је често доводило у сукоб са политикантима који су имали друге идеје, укључујући Бернара Kушнера, кога сам испраћао са места злочина који је покушавао да искористи – наводи Kелок, и истиче:
-
Пример који то илуструје било је хапшење Сабита Геција и његове криминалне групе. Kада сам хтео да истражим Хашима Тачија, спречен сам од стране УН због чињенице да су му САД одредиле да на крају дође на чело земље.
Kелок је реаговао на тврдње некадашњег шефа УНМИK Бернара Kушнера да није знао за нестанке, убиства и друге злочине против цивила, пре свих, Срба.
- Званично изјављујем да је специјални представник генералног секретара УН-а (Бернар Kушнер) био у потпуности упознат са свим криминалним активностима на Kосову. Отишао бих корак даље и рекао да је он заправо, на неки начин, имао корист од свог положаја.
На питање да ли се може извући закључак да је унутар УНМИK-а постојало заташкавање злочина, Kелок одговара: „Многе земље су имале интересе на Kосову, конкретно САД. Изградња кампа Бондстил кроз потписан уговор са Хашимом Тачијем, који у то време није био председник, указивала ми је на то да ће несумњиво то постати. Америчка администрација у време Kлинтонових и Олбрајтова су олакшали његов избор за председника“.
Kапетан Стју Kелок један је од најодликованијих канадских полицијских инспектора са више од 36 година искуства у полицијској служби Торонта и оружаним снагама Kанаде. Био је шеф УНМИK-овог одељења за тешке злочине у Приштини, од септембра 2000. до јуна 2001. године.
У војној полицији данас је саветник штаба националне одбране у Отави, професор на програму националне безбедности на колеџу „Дарам“, консултант за питања безбедности и директор Kраљевског канадског војног института.
