Александар Маслеша имао је свега шеснаест година када је школску клупу заменио пушком и стао на прву линију херцеговачког фронта. Био је најмлађи погинули борац Требињске бригаде, истински херој Дучићевог града и неко са ким се поносе сви Требињци и Херцеговци.
Знао је више о војсци него они војници који су генерациски били старији од њега. Све до позива да се јави у војску 11.10.1994. године у Хан Пијесак, он је био припадник Бобанске чете у којој је био миљеник свих сабораца. На Крстовдан 27.09.1994. године гранате погодише Александра. Ту је остао тешко рањен и хитно пребачен хеликоптером за Подгорицу. Остао је без ока и наставио је са лечењем. На ВМА су му урађене три операције. Две су биле успешне, а трећа… крај младог живота!
Тога 16. јануара 1995. године је напустио овај свет и преселио се код Господа Бога који га је и као многе друге одабране призвао себи. Очито је Богу био пречи. Ми грешни на земљи смо остали без борца Анђеоског лика, а Бог је добио богоугодног Александра Маслешу.
