Не подносим мобилни…
Генерално, не подносим мобилни телефон и сматрам да је особа која је исти измислила озбиљан злочинац. Уништио нам је животе, дружења, узео нам квалитетно проведено време за читање, међусобни разговор и уништио нам је емоције. Далеко нам је важније шта је неко објавио на друштвеној мрежи, него да прозборимо коју са себи најближима. Чак и када седнемо на пиће са неким, више гледамо да ли нам је нешто стигло на мобилни, него што слушамо саговорника. Деца уместо да се друже, играју по дворишту, шутирају лопту, играју ластиш, дружење организују онлајн преко игрица на мобилном.
Недавно сам отишао до радње са мобилним телефонима и купио сам себи ону стару верзију чувене Нокије, додуше мало модернизоване. Има могућност две картице и то ове микро, има Ц улаз за пуњач, а од опција само позиве и поруке. Милина једна. Иначе, увео сам себи једно правило, а то је да сам доступан радним данима од 9 до 18 часова (морам због посла), а после 18 исти гасим, док преко викенда све од 18 часова у петак до понедељка у 9 мобилни је угашен. Силе нема да се јавим неком. Резултат овакве одлуке је да сам процветао. Што даље та злочиначка справа од мене. Но, враћам се на куповину Нокије. Екстра стварчица, једини је проблем што не могу толики именик из Ајфона у њу да пребацим. Но, како год, ускоро гасим све те сулуде платформе за комуникацију, па лепо само обичан позив и порука и то када сам доступан. Капирам да ће криза озбиљно да ме хвата, али како се наркоман лечи од дроге постепено, па ако је карактер успе да скине, тако ћу и ја да се скидам са паметних телефона. Ретро фазон је најбољи, мада је искрено најбоље уопште немати ту идиотску справу уз себе.
Живи били и смањите употребу мобилног, а појачајте причу очи у очи са себи блиским светом.