Пресуда у случају брачног пара Кецмановић, који је од првог дана представљао један од најосетљивијих и најпраћенијих предмета у Србији, добио је неочекидан обрт након што је Апелациони суд у Београду укинуо осуђујући део првостепене пресуде и вратио предмет на поновно суђење. Ова одлука дошла је у експресном року и за државу у посебно осетљивом моменту.
Према образложењу Апелационог суда, укидање пресуде засновано је на „битним повредама одредаба кривичног поступка“, уз налаз да су одређене чињенице остале неутврђене и да поступак мора бити поновљен. Иако правна формулација делује технички, политички и друштвени моменат у ком је донета наводи нас на потпуно други закључак, односно да је ово још један ударац на државу од стране одметнутог правосуђа.
Наиме, од троје судија, Драгољуб Албијанић и Ксенија Огризовић, који су јавно потписали подршку блокадерском покрету, сада су уважили жалбу и укинули пресуду брачном пару Кецмановић, враћајући поступак на поновно суђење.
Та чињеница да један од најосетљивијих случајева у последњих двадесет година, који је дубоко потресао Србију, буде преокренут од стране судија које су у јавном политичком ангажману подржале протестни покрет, представља преседан.
С обзиром на то да се предмет Кецмановића већ две године налази под лупом јавности, како због трагичних последица, тако и због ширих безбедносних, институционалних и друштвених импликација, овај потез Апелационог суда за многе представља удар на државу и институционалну стабилност. Ради се о случају који је постао симбол питања одговорности, јавне безбедности и дејства правосудног система, и управо зато изазива пажњу чињеница да је осуђујући део пресуде срушен од стране судија које су се јавно политички профилисале.
Одлука Апелационог суда је није само поражавајућа за породице жртава и читаву јавност у Србији, него и факт којим једна идеолошки обојена група судија, блиска блокадерском покрету, има прилику да директно утиче на један од најпотреснијих случајева.