Народни посланик Угљеша Мрдић поднео кривичну пријаву против Загорке Доловац, Бранка Стаменковића, Иване Стојиљковић Поморишки и Љубомира Анђелића, због кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика
Више јавно тужилаштво у Београду поднело је Трећем основном јавном тужилаштву у Београду захтев за прикупљање потребних обавештења у циљу испитивања навода кривичне пријаве коју је поднео народни посланик Угљеша Мрдић против четири тужиоца – Загорке Доловац, Бранка Стаменковића, Иване Стојиљковић Поморишки и Љубомира Анђелића, због кривичног дела кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика.
Трећем ОЈТ у Београду, како се наводи у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, поред осталог, наложено је да „без одлагања на увид достави списе предмета тог тужилшатва, а који је предмет кривичне пријаве“.
- Уколико се предмет не налази у том тужилаштву, потребно је да га што хитније прибави од лица или државног органа код кога се налази и да га достави Вишем јавном тужилаштву у Београду. Од главног јавног тужиоца Трећег ОЈТ у Београду И.С.П. (иване Стоиљковић Поморишки, прим.аут.) затражено је да достави писано изјашњење на околност поступања у наведеном предмету, посебно на околност како је заснована месна надлежност Трећег ОЈТ у Београду – односно на основу којих доказа је као место извршења кривичног дела опредељен Аеродром „Никола Тесла“ у Београду – наводи се у саопштењу тужилаштва.
Како се додаје, такође је потребно да се изјасни због чега је за поступање у наведеном предмету одређен јавни тужилац Љ.А. (Љубомир Анђелић, прим. аут.) и ко је према распореду дежурстава био дежурни јавни тужилац у Трећем ОЈТ у Београду 29. маја 2024. године.
- Главни јавни тужилац Трећег ОЈТ у Београду треба да се изјасни и на основу чега је процењено да реченица која се наводи у споразуму „Зар сте Ви још увек живи?“ представља озбиљну претњу у смислу радње извршења кривичног дела Угрожавање сигурности из чл. 138. Кривичног законика – додаје се.
Подсетимо, народни посланик Угљеша Мрдић кривичну пријаву поднео је због сумње да су у периоду од 29. до 31. маја 2024. године, они као саизвршиоци „прекршили закон тако што су С.Ж. изложили противзаконитом хапшењу, одређивању задржавања од 48 часова, кривичном гоњењу због радњи које не представљају кривично дело, као и изрицању драконске казне“.
Како тврди Мрдић у пријави, оштећени С.Ж. се 29. маја 2024. године око 16:45 часова на аеродрому у Бриселу Загорки Доловац обратио речима: “Зар сте Ви још увек живи?”, након чега је Бранко Стаменковић телефоном позвао Начелника организационе јединице МУП РС задужене за обезбеђење личности и захтевао да С.Ж. буде одмах ухапшен по слетању авиона у Београд.
Доловац је у намери да на безобзиран и суров начин казни оштећеног С.Ж, јер се уопште усудио да јој се обрати, како се наводи у пријави, телефоном контактирала главног јавног тужиоца Трећег ОЈТ у Београду Ивану Стојиљковић Поморишки захтевајући да се оштећеном С.Ж. одреди задржавање и да се покрене кривични поступак због кривичног дела угрожавање сигурности, иако је знала да се у његовим радњама не стичу битни елементи наведеног нити било ког другог кривичног дела.
С. Ж. је, подсетимо, осуђен на девет месеци кућног затвора, меру забране приближавања и комуникације са Загорком Доловац у трајању од три године а Загорка Доловац је истакла имовинскоправни захтев у износу од 500.000 динара.
Више јавно тужилаштво у Београду, ком је пријава поднета, како се наводи, затражило је да се доставе и подаци на који начин је одређена врста и одмерена висина кривичне санкције према С.Ж, лицу које је у том предмету било пријављено за извршење кривичног дела Угрожавање сигурности на штету Врховног јавног тужиоца З.Д, а нарочито због чега је поступајући јавни тужилац Љ.А. примио примерак пресуде намењен оштећеној З.Д.
- Више јавно тужилаштво у Београду ће у циљу провере навода кривичне пријаве, у оквиру својих законом прописаних надлежности, предузети и друге радње, како би се што прецизније разјасниле све околности пријављеног догађаја. Такође, Више јавно тужилаштво у Београду апелује на пријављена лица да не користе своје високе јавнотужилачке функције за коментарисање навода кривичне пријаве до одлуке надлежног јавног тужилаштва која ће уследити након што се изврше све неопхоне провере.
Свако даље оглашавање у јавности пријављених лица, пре доношења јавнотужилачке одлуке о даљем поступању, сматраће се недозвољеним притиском на самосталност у раду поступајућег јавног тужиоца, што може имплицирати и дисциплинску одговорност – наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.