Бјелош истекло упућивање и да је то разлог враћања у матично тужилаштво, него је хапшење извршила полиција. Тачније припадници Управа криминалистичке полиције. Како је могуће да сарадња „не постоји“ док полицајци по налогу истог тог ТОК-а хапсе осумњичене и заплењују тоне канабиса?
Јасно је да Ненадић свесно обмањује народ, он користи ресурсе полиције када му то доноси поене, а оптужује их за опструкцију када треба оправдати недостатак истрага против „крупних зверки“.
Истина о Гордани Јанићијевић
Ништа мање скандалозна није ни Ненадићева тврдња о „прекиду сарадње“ са Јуроџастом. Он је покушао да јавности представи одлазак Гордане Јанићијевић као својеврсну блокаду из Брисела, што је свесна лаж. Додуше, у тој обмани је учествовала и сама Јанићијевићка која је изнела невероватну тврдњу како је она једина тужитељка у коју ова европска институција има поверења.
Међутим, иако су склони обманама, Јуроџаст не иде толико далеко у неистинама, па је убрзо демантовао и НЕнадића и Јанићијевићку. Они су потврдили да сарадња са Србијом се наставља другим каналима и да комуникација са тужиоцима из ЕУ није стала, односно да се истраге настављају.
Прави разлог одласка Јанићијевићеве није никаква завера, већ обичан истек мандата. А кривица упражњеног места није у неспособности Високог савета тужилаштва већ индивидуална, односно на предлог министра Вујића да се на ову позицију пошаље неки други тужилац, Доловац је категорично одбила, свесно остављајући упражњену позицију коју Ненадић сада користи за јефтину политизацију.
Најзад, упркос гласним наступима и покушајима да се наметне као жртва, остаје утисак да иза читаве приче стоји више неразјашњених потеза него уверљивих објашњења. Случај „Коњух“, спорне надлежности и контрадикторне изјаве само су додатно пољуљале поверење јавности и отвориле питања која још чекају јасне одговоре.






















