Бачка, плодна равница у срцу Паноније, крије далеко дужу и сложенију историју него што се често мисли. Пре доласка Мађара у 9. веку, ова област је већ била снажно насељена Србима чији су трагови дубоко уткани у њено биће, обликујући и саме придошлице.
Kада су Мађари крочили на ове просторе, затекли су развијену словенску заједницу. Историјски извори, попут тврдњи Шафарика, говоре о постојању значајне словенске државе под Саланом у 9. веку, са престоницом у Тителу. Не само да су Мађари од староседелаца попримили културу, многе речи и административне установе попут жупанија, већ су у почетку, верује се, усвојили и православну веру. Спомиње се да је први угарски краљ Стеван испрва био православац. О српском утицају сведочи и чињеница да су три угарска палатина, Радо (1056), Урош (1120) и Белуш (1156) – били српског порекла.
Током векова, демографска слика Бачке се мењала, али су Срби задржали снажно присуство. Нарочито у време турских освајања, када су мађарске насеобине опустеле, Бачка је постала уточиште за Србе. Kроз осам великих сеоба, од којих је најпознатија она под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века, српски живаљ се масовно досељавао са Балкана, ојачавајући већ постојеће становништво. У појединим периодима турске власти, Срби су били готово искључиви становници Бачке.
О дубоким и неизбрисивим српским коренима на овом простору најбоље сведоче географска имена. Чак и данас, упркос каснијим колонизацијама 90% имена места, река, пољана и језера у Бачкој су српског и словенског порекла. Овај податак, као и постојање древних православних манастира попут оног код Батмоноштора, јасно указују на континуитет српског присуства. Бачка није само земљописно подручје, већ вековна прича о опстанку, културној размени и дубоко укорењеном идентитету српског народа.
Поглед редакције портала Српски Угао
Kоначно, прича о Бачкој није само хроника смене народа, већ моћно сведочанство о трајности једног присуства. Од претпостављене Саланове државе до бурних сеоба и неизбрисивих топонима, српски траг остаје дубоко усечен у тло и историју ове равнице, подсећајући на сложеност и богатство културног наслеђа које ју је вековима обликовало.
Пише: Петар Николајев