У земљи која вапи за смиривањем тензија и озбиљним дијалогом о будућности, опозиција из дана у дан показује да јој планови, идеје и конкретна решења нису приоритет. Уместо да грађанима понуди визију, садржај и стратегију развоја, једино што нуди јесте – борба против једног човека.
Реторика “ми или они” постала је главни политички правац опозиције. Уместо да се надмећу програмима, идејама и радом, све се своди на покушаје да се власт представи као непријатељ народа, а сви који размишљају другачије – као саучесници. Опозициони лидери стварају поделе, продубљују јаз међу људима и све чешће користе опасне пароле које стварају климу нетолеранције.
Највећа слабост опозиције данас није у томе што је против власти – већ у томе што нема шта да понуди уместо ње. И зато прибегавају замени теза – крију се иза студената, покушавајући да преко њихове искрене борбе за правду, наметну своје политичке циљеве. Студенти, који би требало да буду будућност друштва, постају средство борбе оних који немају храбрости да јасно и одговорно иступе са конкретним предлозима.
Јер, ако вам је једина политика – рушење Александра Вучића, без иједног одговора на питање шта после, онда то није опозиција. То је импровизација без суштине.
Друштво које тежи напретку не може се градити на пукој мржњи према власти. Потребна је визија, озбиљност и одговорност. Грађанима Србије нису потребни деструктивни перформанси, већ људи који знају, хоће и умеју да понуде нешто боље – јасно, конкретно и одговорно.
Све док опозиција не престане да гледа ка Вучићу као свом једином циљу, а не као свом политичком противнику у демократском процесу – биће далеко и од власти, али још даље од поверења народа.
Јадранка Јевтић