Јавност се с правом пита на који начин Јавно тужилаштво за организовани криминал врши селекцију предмета у којима поступа
Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОK), на чијем је челу Младен Ненадић, осим што ништа није учинило да процесуира осумњичене за пет нерешених убистава о којима су пред тим тужилаштвом сведоци-окривљени дали исказе и оптужили клан Вељка Беливука и Марка Миљковића да стоји иза њих, за још најмање 13 тешких кривичних дела која су јавности добро позната и решена радом полиције и Вишег јавног тужилаштва у Београду није показало никакво интересовање. И лаицима је јасно да иза убиства Блаже Ђуровића на улици, Бојана Мирковића испред зграде, Ранка Радошевића на бензинској пумпи, Николе Станковића Пивцета у спаваћој соби, али и Страхиње Стојановића у експлозији бомбе постављене под његов џип стоје криминалне групе.
Не иду на увиђаје
ЈТОK је, како је Kурир писао, једино тужилаштво у Србији основано да гони припаднике организованих криминалних група, али им ови злочини нису „привукли пажњу“, што указује да нису одговорили задатку због ког су формирани.
На исти начин, Специјално тужилаштво се „бранило ћутањем“ и кад су убијени Лука Радуловић, Лука Жижић, кад је група покушала да убије раднике обезбеђења у клубу „Стефан Браун“, али и кад је испред куће на Сењаку пуцано на бизнисмена Милана Бека. Нису преузели гоњење ни оптужених припадника врачарског клана за изнуде, нити ухапшених за наводни покушај тровања вође шкаљарског клана Јована Вукотића цијанидом у време док је боравио у Централном затвору, као ни за планирање убиства Луке Бојовића прошле године.
И док се јавност питала ко стоји иза ових најтежих кривичних дела, ЈТОK се није бавио овим предметима.
- На увиђаје свих побројаних убистава излазило је Више јавно тужилаштво у Београду. Тужиоци овог тужилаштва давали су налоге полицији за прикупљање потребних обавештења, трагали за доказима, доносили наредбе о задржавању осумњичених, спроводили целе истраге и подизали оптужнице – објашњава саговорник Kурира из српског правосуђа.
О само неколико побројаних предмета се ЈТОK, како открива, информисао. И никад се ништа није даље догодило. Иста пракса наставила се и претходног викенда, кад је у једном ресторану у Београду с више хитаца из пиштоља тешко рањен Н. K., који је седео у друштву бившег вође навијача Партизана Ненада Алајбеговића Алибега. Алибег је познат управо због тога што су припадници врачарског клана покушали најмање три пута да га убију, али и због тога што се истој криминалној групи суди због сумње да је убила његовог пријатеља Александра Халабрина.
Искусни оперативац који ради на решавању најтежих злочина каже за Kурир да постоје оперативни подаци и да је ово рањавање повезано с недавним убиством Тадије Пантића, али и са експлозијом бомбе у стану у Kосовској улици у којој је погинуо држављанин Македоније. Све указује, како наводи, да иза свега стоји једна организована криминална група.
- Међутим, иако је свима јасно да је реч о наставку обрачуна криминалних група, српско Специјално тужилаштво није се укључило у њих. Због чега Младен Ненадић селективно бира предмете никоме ко ради на њима није сасвим јасно. Све указује да се „прихвата“ само оних за које докази стижу из иностранства. Наравно, није спорна сарадња с колегама из иностранства, али је спорна незаинтересованост за мукотрпан рад оперативаца из Србије – додаје саговорник Kурира.
Опасно затварање очију
Ни врховна тужитељка Загорка Доловац, која има искључиво право надзора на ЈТОK и хијерархијски је одговорна, није дала никакво обавезно упутство том тужилаштву да поступа у предметима за које постоје оперативне информације да се криминалне радње доводе у везу са организованим криминалним групама.
- Изузетно је опасно затварање очију на дугогодишње обрачуне криминалних група на територији Србије. Наша држава изабрала је пут који је борба против свих облика криминала и корупције, али она може да буде успешна само уколико сви државни органи раде оно што су дужни по Уставу и закону. Управо због тога, њихово селективно учествовање у томе је опасност за целу државу и друштво – закључује саговорник Kурира из српског правосуђа.
Ни Рибникар и Дубона им нису били у фокусу
Загорка Доловац се није огласила због две највеће трагедије у Србији!
Злочини који су се у року од 24 сата, у мају 2023, догодили у Основној школи „Владислав Рибникар“, кад су 3. маја убијени деветоро ученика и радник обезбеђења у школи, а потом 4. маја у Дубони и Малом Орашју још деветоро младих, ујединили су целу Србију. Иако се од првог дана знало да је масакр у „Рибникару“ извршио ученик школе, сумњало се да злочин у Младеновцу има елементе кривичног дела тероризам.
Наиме, према речима стручњака, с обзиром на то да је убица крвави поход учинио у више села, да је становништво било престрављено, ова сумња није смела нити могла олако да се одбаци. Међутим, иако гоњење за кривична дела са елементима тероризма спада у надлежност Јавног тужилаштва за организовани криминал, они су међу ретким државним институцијама које се нису укључиле чак ни у оперативни рад.
Према документацији у коју је Kурир имао увид, увиђај на месту злочина обављала су чак три тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и два тужиоца Вишег тужилаштва у Смедереву, док Јавно тужилаштво за организовани криминал није показало никакво интересовање.
Ни Загорка Доловац није се огласила у јавности због две највеће трагедије, због чега су грађани организовали протесте управо испред Врховног јавног тужилаштва, захтевајући реакцију, али су остали ускраћени за њу. Изјаве у којима се износе оптужбе на рачун рада врховне тужитељке редовно су у то време објављивали и опозициони медији, предвођени Новом С и Н1. Они су, додуше, преко ноћи постали бранилац њеног лика и дела, али већ смо навикли на „коперниканске обрте“ кад су ови медији у питању, јер, као што је Kурир више пута писао, они искључиво раде у складу са интересима свог власника Драгана Шолака.
Редакција Kурира