Адвокати одбране доставили су редакцији ИН4С снимке на којима Саша Синђелић у разговору са непознатим особама говори како је био примораван да учествује у монтажи тзв. „државног удара“.
Изласком у јавност тајних снимака Саше Синђелића недвосмислено се потврђује крај овог ове судске фарсе.
Сведок сарадник Саша Синђелић, кључни свједок у монтираном процесу за „државни удар“ у којем су оптужени српски држављани и лидери ДФ-а порекао је да је све што је сведочио у Вишем суду у Подгорици истина, те да никакве завере око упада у Скупштину Црне Горе и убиства Мила Ђукановића није било.
У екслузивном снимку до којег је дошао ИН4С, Синђелић на непознатој локацији, особама од поверења говори како су се ствари заиста одвијале, те да је његово лажно сведочење изнуђено мучењем и уценама. Он је на крају, према сопственом тврђењу, побегао са породицом у Србију, без знања црногорских тужилаца о томе.
Синђелић је навео да му је заплењена опрема коју је продавао на пијаци, те да је на његово чуђење, она представљена као терористичка.
– Имао сам отпремнице насловљене на после 16. октобра, али су оне нестале – казао је свом саговорнику.
Колико је слаба његова психичка конструкција, али и морална види се и из његовог образложења да је све признао како би их што пре „макао са врата“. Надао се да ће невино оптужени људи бити брзо пуштени, али да се то није десило.
Иако се добровољно предао полицији, он је третиран као терориста. Поновио је и оно што је тврдио у „Ћирилици“, да је држан у самици 23 дана са упаљеним светлима, и мучен.
Побегао из Црне Горе
– Они су покупили моје личне паре, моју опрему, ништа од тога ми није враћено нити ће, колико ја видим. Ко зна да ли бих ја био враћен да нисам побего овамо. Него сам ја сео на воз и побег’о овамо – казао је свом саговорнику Синђелић, наглашавајући да тужиоци о томе ништа нису знали:
– Нису ни знали. Спакујем клинце и жену на воз ноћу, ја се сакријем горе.
Према његовој причи граничари су у возу видели да жена и деца спавају, а њега нису јер се сакрио, те да је тако ушао у земљу.
И њему је било јасно како тужилаштво фунционише, те да на основу пар сусрета са његовим познаницима и пар телефонских позива могу било што да „напакују“.
– И како да ја сад докажем да нисам? – казао је уплашено Синђелић.
Поновио је и да је Паји дао новац да „људи који иду на протест подршке нису гладни“, али да је овај те паре злоупотријебио.
– Зашто бих слао људе у регуларне смештаје ако ће да праве нереде? – упитао је он.
Према његовом тврђењу, договор је био да у Црну Гору дође 15 дана и да га пусте, те да је умјесто тога остао је двије године, након чега је одлучио да побјегне, иако еј био упозорен да не напушта Црну Гору.
– Ја сам рачунао да то неће да оде толико далеко – казао је Синђелић.
Према његовом тврђењу, одлучио је да све „призна“ тек када су и ухапшени српски држављани одлучили да признају, без обзира што ништа од тога није тачно.
– Мораш човече, неће да те пусте. То ти је присилно „мораш“. Морао сам да дам другачију изјаву, они за другу неће да чују – оправдао се Синђелић.
Сведок сарадник тужилаштва одриче и да су постојали наводни руски агенти одговорни за цео „државни удар“. За снимак на којем се наводно виде он и Едуард Шишмаков, каже, је у Београду био да пише књигу, и само то.
– Какви бре руски агенти, овај човек, ја знам бре, писао текст за неку књигу. Није веровао шта га снађе – казао је Синђелић.
Одрекао је и постојање било каквог оружја, наводећи да ако га је било то је Мирко Велимировић урадио у својој режији.
Својим саговорницима је описао и како је изгледало привођење, те нагласио да га је црногорска полиција изводила из самице и мучила.
