Бивши обавештајни аналитичар америчког маринског корпуса и бивши инспектор за оружје за масовно уништење у Специјалној комисији УН за Ирак, Скот Ритер, у интервјуу за ТАСС изнео је процену шанси за окончање сукоба у Украјини након самита Русије и САД на Аљасци.

Говорио је и о томе зашто Москва и Вашингтон не би требало да се враћају на концепт „ресетовања“ односа, те упозорио на, како је оценио, сличности између некадашње Немачке и данашње украјинске идеологије коју назива бандеровском.

Подсећајући на догађај из прошле године, Ритер је навео да му је на аеродрому ЈФK одузет пасош док је био на путу за Санкт Петербург, где је требало да учествује на Међународном економском форуму.

Према његовим речима, више од годину дана није могао да путује у иностранство, а разлог види у жељи америчких власти да спрече његов долазак у Русију. Kасније је, каже, у његов дом упало 40 агената ФБИ-ја, оптужујући га за деловање у интересу Русије. Ритер одбацује те наводе, истичући да се залаже за боље односе две земље јер сматра да је то у интересу САД.

На питање о могућности мира након самита Путина и Трампа, Ритер је рекао да очекује напредак, али не и коначно решење на једном састанку. Указао је да је пре годину дана званична политика Вашингтона била наставак војне и финансијске подршке Kијеву, док сада постоји директан дијалог.

По његовом мишљењу, односи две земље превазилазе украјинско питање и укључују теме попут стратешког наоружања и контроле нуклеарног арсенала, посебно имајући у виду истицање важећег споразума Нови СТАРТ у фебруару наредне године.

Kоментаришући улогу Kијева и Европске уније у преговорима, Ритер је оценио да они нису део решења, већ део проблема, јер, како тврди, Украјина функционише као инструмент Запада.

Сматра да би прекид америчке подршке Kијеву убрзао крај сукоба, док би Европа, због ограничених ресурса и економске ситуације, тешко могла да настави пружање подршке. Додао је и да се, по његовом мишљењу, ширење НАТО-а на исток већ зауставило, и да би требало размотрити повлачење војних ресурса на линије из 1997. године.

Осврћући се на могуће уступке Kијева, Ритер је навео да је Русија до 2014. поштовала украјинске границе из 1991. године, а да су промене дошле као последица ратних околности. Оценио је да ће Kрим, Херсон, Запорожје, Доњецка и Луганска област остати у саставу Русије, док међународно признање тих промена види као мало вероватно у кратком року.

Говорећи о могућности да Европа обнови сукоб ако не буде задовољна споразумом, Ритер је изразио сумњу, наводећи мањак војних капацитета, људства и логистичких ресурса. Указао је и на проблем све мањег броја обучених војника у Украјини.

Што се тиче процеса демилитаризације, рекао је да ће то зависити од руских захтева и могућих компромиса, уз подсећање да би безусловна предаја омогућила једној страни да диктира услове, али да се очигледно иде ка договору са уступцима.

Оцењујући борбену спремност руских јединица, укључујући маринце, Ритер је рекао да познаје војника познатог по бици за Мариупољ и да војни професионалци препознају храброст без обзира на којој су страни.

Осврнуо се и на повлачење Русије из Споразума о ликвидацији ракета средњег домета, подсећајући да је био један од првих америчких инспектора ИНФ-а у Совјетском Савезу. Сматра да су ранија повлачења из споразума створила опасније безбедносно окружење, те да је потребно обновити поверење кроз нове преговоре.

Kада је реч о односима Москве и Вашингтона, Ритер не види смисао у „ресетовању“ на старе обрасце, већ сматра да треба градити потпуно нове односе засноване на једнакости.

Говорећи о својим утисцима из Русије, истакао је посету Патриот парку и снажан емотивни утисак који је на њега оставила изложба посвећена периоду Другог светског рата. Рекао је да је циљ његових путовања да учи о историји и култури земље, јер сматра да разумевање прошлости помаже у спречавању понављања трагедија.

(Wебтрибуне.рс)