Девет браће Југовића, девет златних пауница, девез година ропства Јанковић Стојана и девет генералових рана. Срећом, ни једна није била кобна, али све су задобијене на првој борбеној линији.
Можда је и ово један од доказа зашто је ВРС била непобедива.
Веровали или не, генерал-мајор Драган Јосипивић, ратни командант Илијашке и 3. сарајевске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, током рата рањаван је чак девет пута. И прежвео рат!
🔴 јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пешадијског оружја у Чекрчићима код Илијаша;
🔴 јул 1992. гелер у кичму у Љешеву код Илијаша;
🔴 септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша;
🔴 март 1993. гелер у потколеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код Олова;
🔴 септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева;
🔴 фебруар 1994. гелер у врат, Брда код Средњег;
🔴 јул 1994. гелер у колено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова;
🔴 новембар 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова;
🔴 јул 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.
Срећне ти ране, генерале!
Но, ту прича о ранама није завршена. Активна војна служба престала му је 28. маја 1996, а професионална служба септембра 2002. године.
Након престанка службе био је принуђен да ради послове у приватним фирмама да би преживео, хранио породицу и школовао деецу, јер је остао без примања. Понос му није дозвољавао да моли и проси!
То је десета генералова „рана”! Она је највише болела!