Војиновићи су били српска властелинска породица која је током XIV века играла значајну улогу у Немањићкој Србији, поготово након смрти цара Душана. Њен родоначелник је био Војвода Војин који је помогао Душану да разбије бугаре на Велбужду. Управљали су облашћу око Гацка и ширили своје просторе, од границе Дубровачке републике, Боке Которске и Звечана до Рудника.
Били су веома верни Немањићима и како им би се бар мало одужили за беспрекорну верност, Немањићи су им допустили да једини имају привилегију да се сахрањују у њиховим задужбинама. Моћ последњег њиховог представника Николе сломили су здруженим снагама кнез Лазар и бан Твртко уз подршку краља Угарске Лајоша I који је послао бана Мачве Николу Горјанског Старијег са 1000 копљаника, током лета и јесени 1373. године.
Његови поседи су раздељени, а сам Никола је у Ужичком Граду заробљен и ослепљен, након чега је на управу добио мали посед на коме је умро након 23.01.1398. године, када се последњи пут и помиње у изворима као жив.
