Срђан Цвијић, високи сарадник Сорош фондације у Бриселу и Београду, и Катарина Тадић, менаџерка у Европском фонду за Балкан, глуме „случајне“ пролазнике док режирају протесте по шаблону из Кијева!

Прозападна медијска сцена и грађански активисти нам сервирају још једну „топлу људску причу“ – на фотографији, двоје младенаца у свечаној одећи, окружени блокадерима који им одушевљено аплаудирају. На први идила представљена као случајност, живот који се дешава упркос протестима. Међутим, младожења и млада на блокадама су све, само не спонтани младенци.

Особа представљена као младожења јесте Срђан Цвијић, познат јавности као аналитичар европских интеграција, некадашњи виши политички саветник у Open Society Foundations у Бриселу, човек који годинама активно учествује у моделовању европске политике према Балкану, посебно у домену владавине права и грађанског активизма. Цвијић је тренутно председник међународног савета Београдског центра за безбедносну политику, организације која је редовно укључена у јавно заговарање, реформу сектора безбедности и анализе политичких криза. Оно што је интересантно јесте и да је у питању брат новинара Вука Цвијића, уредника прозападног портала Радар, повезаног са јунајтед медијима.

Млада са блокаде је Катарина Тадић, програмска менаџерка у European Fund for the Balkans, фондацији чији је мандат везан за јачање грађанских иницијатива, локалне демократије и учешћа у јавним политикама. Њен професионални ангажман обухвата сарадњу са бројним регионалним и европским НВО структурама, укључујући Friedrich-Ebert Stiftung и European Policy Centre у Београду, при чему је фокус њеног рада био на реформама јавне управе и равноправности.

Када се узме у обзир биографија ова два актера, тешко је поверовати да се њихово појављивање у центру блокаде догодило без икаквог планирања или координације, шта више реалнија слика је да су као део логистичке и финансијске организације позадине ових протеста – дошли као шлагворт.

Чињеница и да је брат Срђана Цвијића, новинар Вук Цвијић, већ годинама ангажован у медијима наклоњеним прозападној политичкој оријентацији, као и да је био присутан на неким од кључних тачака демонстрација где је сведочио наводним случајевима полицијске репресије, само додатно поткрепљује сумњу да је реч о пажљиво испланираном наступу, који има јасан циљ, креирање медијске слике о наводној спонтаној, народној побуни, иза које се у стварности налази професионална структура.

Овај механизам, где се личне приче и емотивне слике користе као политички алати, није непознат. Сличан сценарио коришћен је Грузији, као и у Украјини током протеста на Мајдану, где су људске судбине, креативни перформанси и медијски спектакли били инструмент у служби дубље политичке агенде. И у тим случајевима, као и сада, у првом плану су били „грађани“ који су се наводно случајно нашли на улици, док је у позадини деловала добро организована, логистички подржана и медијски умрежена мрежа невладиних организација, аналитичких центара и саветника за јавну политику.

Иако ће многи у овој причи видети само свадбену фотографију у нестабилним друштвеним околностима, суштински, реч је о симболу, не грађанске снаге, већ технике утицаја. Онај ко режира симболику протеста, режира и поруку. А поруке се овде више не шаљу спонтано. Оне се као и честитка НВО агента и професора блокадера Филипа Ејдуса, пишу унапред.

Васељенска